Savršeno nesavršeni (Završena)

116. deo

Pokušavala sam da ne napadnem plavookog muškarca koji sedi preko puta mene. Postavila sam mu previše pitanja kada je došao ali je odbio da mi bilo šta kaže. Šetao je stanom kao da je njegov a potom je otišao u kuhinju i seo za sto očekujući da mu se pridružim.
Nastavila sam da pričam jer znam da me je slušao iako ništa nije govorio.
J: ,,A ti si se baš magično pojavio u Beogradu za tako kratko vreme a bio sa mojim ocem u avionu?"
Srce mi je snažno udaralo u grudima.
J: ,,Zašto niste išli privatnim avionom?"
Na moje pitanje je imao kratak odgovor.
M: ,,Pokvario se."
Udarila sam rukom po stolu. Previše me je zabolelo ali nisam mu to dala do znanja.
J: ,,On nema samo jedan avion. Ne govori mi da se nakon deset godina odlučio da pođe drugim avionom koji nije njegov!"
Prostrelio me je pogledom.
M: ,,Tako je trebalo da bude. Sam je tražio da pođemo baš tim!"
Povisio je ton. Istovremeno smo ustali.
J: ,,Da li je ovo bilo planirano? Da jednostavno umre?"
Nakratko je spustio pogled te ga je potom vratio na moje oči.
M: ,,Ko još planira svoju smrt?"
J: ,,Govorim o tebi!"
Povikala sam. Srce mi se pelo uz grlo.
J: ,,Da li si ovo isplanirao samo kako bi vodio Rubik nakon mog oca?"
Bacio je iznervirano na sto nekoliko prozračnih fascikli.
M: ,,Nikada to ne bih učinio Nenadu! Čuješ li me? Nikada! Taj čovek je previše za mene uradio."
Naravno. Osim toga što ti je davao veliku svotu novca ništa više nije učinio za tebe.
Bacila sam pogled na papire koji su se prostirali preda mnom.
J: ,,Šta je ovo?"
Upitala sam ga čitajući prvu rečenicu ištampanog teksta koji je moj otac pisao.
M: ,,Laura, nisam došao tek tako kod tebe. Nenad je sve tebi ostavio. Sada je u potpunosti sve na tebi, njegove obaveze i..."
Podigla sam ruku kako bi prestao sa pričom. U papiru koji je pisao pre više godina piše sve što mi je Mark upravo rekao.
J: ,,Šta to znači?"
Oči su mi lutale brzo s leve na desnu stranu papira ponovo i ponovo.
M: ,,To znači da preuzimaš Nenadov život sada."