Živi sama s ocem i četvoricom starije braće. Selena je, pošto ima toliko braće, dečkima okružena cijeli svoj život. Iako, nikada nije imala dečka.
Ovo je priča o njezinom životu i problemima koji joj se događaju, te o njezinoj prvoj ljubavi i novim...
Jake i ja smo stigli u neku šumu. Zar me misli oteti? Nebi me čudilo iskreno. Ali zašto ne? Ne znam. Mislim, nije uobičajeno voditi nekoga u šumu... Osim ako ga želiš ubiti ili oteti ili preparirati... Jojj Selena samo prekini razmišlajtii.
Tako sam ja vodila ratove u svojoj glavi.
,,Selena daj prekini raditi grimase."
,,Ha?" Grimase... Lošee.
,,Za čas smo tamo."
Evo o čemu ja pričam. Otet će me. I onda baciti u rupu u kanalizaciju i hraniti sirovim zečevima do kraja života!! A ako bude sreće pustit će me na zrak dvije do tri minute na godinu. Možda su mu ona djeca bila samo varka da me otmee. Moja obitelj će zaboraviti da sam uopće postojala, a možda su ga i platili da me otme jer me mrze.
,,Hoćeš ti prestati višee?" Javio se glas u mojoj glavi.
U pravu si glasu. Trebam prestati i dopustiti mu da me otme?? Nikad. Ali dopustiti mu da me odvede na najljepše mjesto na svijetu... Možda.
Ispred nas je bio potok. I stari drveni mostić preko njega. Bilo je sve nekako lijepo ukrašeno. Mislim da me neće oteti. Došli smo na most i sjeli na njega. Bilo je predivno. Samo da sad počne s romantičnim sranjima i ja odlazim.
,,Pa... Sel. Kako si?" Sviđa mi se početak razgovora.
,,Pa... Jake. Super sam. A kako si ti?" Cringe...
,,Ne znam... Previše je toga." Skinuo je majicu i petike i bacio se u potok. ,,Dolaziš?"
Pa mogla bi. Nisam se dugo kupala u potoku. Zadnje prije pet godina kad sam s Leom i Lukeom istraživala naš kvart. Naišli smo na neki potok i naguravali se. Tako smo svi završili pod vodom.
Skinula sam majicu i odvezala košulju oko struka k bacila na mostić. Izula sam patike i sama skočila u vodu.
Moram priznati voda je topla. U njoj je toplije nego vani. Tako smo se špricali, potapljali i igrali tko duže ostane pod vodom. Naravno da je on pobijedio ali i ja sam bila blizu pobjede.
Nakon otprilike pola sata izašli smo van. Oboje smo imali hlače koje su bile mokre. Koji smo mi idioti. Onda smo čekali da se posuše i ganjali se po šumi. Naišli smo na kućicu na drvetu. Preedobro.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
I onda smo otišli unutra. Unutra su bile neke deke složene u ležaj i par prljavih jastučića. Sa strane se nalazilo neko posuđe i drva. Zar netko tu živi?
,,Daj idemo, tu netko živi." Rekla sam a on se počeo smijati.
,,Nitko tu ne živi. Ovo je kućica koju sam izgradio za Stacy i Andya. Tu provode dosta vremena." Njihov život je malo zanimljiviji od mojeg. Ali saamo malo.
,,Au, sviđa mi se." Razgledala sam ju malo bolje. Kad bolje pogledam, vidim neke bojice i flomiće po podu.
,,Oke, a misliš da ova kućica može izdržati našu težinu?"
,,Očito može. Idemo sad. Hlače su nam se posušile."
Vratili smo se do mostića i opet sjeli na njega.
,,Čuj... Selena." Pročistio je grlo. ,,Nisam dobar u govorenju ovih stvari ali... Sviđaš mi se."
Svijet je stao. Jackob je rekao da mu se sviđam?? Ja?? Ovo je kao sann.
,,Ja... I ti se meni sviđaš." Pogledala sam u svoje noge.
Osmijeh mu se pojavio na licu i pogledao me. Ruku je stavio na moju bradu i okrenuo je prema sebi. Približio mi se i poljubio me.
Aaaaa moj prvi poljubaaccc! Najradije bi sad skočila od sreće.
Odvojio se od mene i zazvonio mi je mobitel. Preokrenula sam očima i pogledala tko je. Leon. Što on sad treba?
Javila sam se. ,,Bok Leon." Rekla sam iznervirano.
,,Ejjj šta moja seka radii?"
,,Što trebaš." Ravno sam rekla.
,,Pa... Na boxu sam i zaboravio sam da danas ja kuham i trebao bi netko umjesto mene." Nevino je rekao.
,,Zaboravi." Htjela sam prekinuti ali me zaustavio.
,,Reći ću tati za tvoje izlaske s Jackobomm."
,,Samo probaj glava će ti letjeti."
,,Ja bi prije rekao tebi."
,,Mrzim te."
Nasmijao se, a ja sam poklopila.
,,I..? Što te tako razljutilo?""
,,Leon. On je na boxu i zaboravio je da danas kuha ručak pa sad ja trebam ići jer će u suprotnom reći tati da sam tu s tobom umjesto u školi." Puhnula sam.
,,Ajde. Ne može tako teško biti skuhati ručak. A možeš i pojesti njegov dio."
,,To ti nije loša ideja." Nasmijala sam se. ,,Ajmo." Digla sam se s mosta.
,,I da znaš, sad smo u vezi. Za prav." Isprepleo je naše prste. Nasmijala sam se i krenuli smo do auta.
