Savršeno nesavršeni (Završena)

123. deo

Čitavo moje telo rasplamsao je njegov odgovor. Šta da kažem? Da ga i ja želim isto koliko i on mene? Da li je između nas samo strast ili postoji makar još nesto više?
A: ,,Možda nije ni vreme, a ni mesto za nas, pored tvoje tragedije i okolnosti. Samo sačekaj par dana, želim da održim dogovor. Ne želim da ličim na svoju majku."
Razumela sam ga u potpunosti. Još samo dva dana. To je ništa. Izdržaću. Jelda? Ili tačnije dan i po.
Spustila sam glavu na njegove grudi i zagrlila ga.
J: ,,Sada ću poći u stan, kasno je. Ti ostani sa Emom i sutra se vidimo."
Neželjno sam ga pustila iz zagrljaja. Poželela sam da zaplačem kada me je uhvatio nežno za ruku kao da je od šećera.
A: ,,Nemam ništa s njom. Niti ću imati večeras."
J: ,,Aleksej..."
A: ,,Stvarno."
Stegla sam mu ruku.
J: ,,Mislim da se ona nada da ćete provesti ovo veče zajedno, taman pred njen rođendan."
Nasmejao se.
A: ,,Neka se ne nada previše."
Pustila sam mu ruku i otvorila rasklopna vrata. Eme u dnevnoj sobi više nije bilo ali je ostavila neki papirić na stolu.
J: ,,'Otišla sam do prodavnice. Vratiću se uskoro'. Izgleda da je nedavno izašla."
Spustila sam papirić na sto.
A: ,,Izgleda da jeste. Šta joj treba u prodavnici?"
J: ,,Možda nije otišla tuda."
Pogledali smo se.
A: ,,Vratiće se. Torba joj je ovde."
J: ,,Sigurna sam da hoće. Moram da krenem."
Otpratio me je do vrata i tu uhvatio za ruku.
A: ,,Sutra?"
Klimnula sam glavom.
J: ,,Sutra."
Nasmešila sam mu se.
Izbečila sam oči ugledavši Marka kako nam se približava.
M: ,,Rekla si da on živi daleko."
Aleksej me je upitno pogledao.
J: ,,Tata nije bio u obavezi da sve zna."
Mark je odmerio Alekseja od glave do pete te mu je pružio ruku.
M: ,,Ja sam Mark."
Aleksej ga je pomno posmatrao sve dok mu nije prihvatio ruku.
A: ,,Aleksej."
Mark mi se nasmešio.
M: ,,Znači, ovo je tvoj drugar."
Nisam shvatala šta je tačno pokušavao i da li se sve vreme krio na stepeništu čekajući da se ponovo pojavim u hodniku.
J: ,,Da."
Pokazala sam na Marka.
J: ,,Ovo je moj telohranitelj."
Mark je ponosno stajao pored mene dajući Alekseju do znanja da stvarno to jeste.
M: ,,Nego, pošao sam kod tebe ali ti si taman tu... Imam nešto važno da ti pokažem."
Aleksej ga je streljao pogledom.
J: ,,Hajdemo."
Odmahnula sam glavom prema mom stanu. Mark je prvi pošao ostavivši Alekseja i mene. S lakoćom je ukucao moju šifru i ušao. Kako on zna kod?
A: ,,Nisi mi pričala o njemu."
J: ,,Nisam ni znala da će biti deo mog života."
A: ,,Čuvaj ga se. Pola jedanaest je a bićeš sama u stanu s muškarcem... Pritom ne izgleda loše."
Napravila sam grimasu i odmahnula glavom.
J: ,,Izgleda jako dobro."
Odlučila sam da ga ljutim. Srce mi sve vreme nije bilo na mestu dok se viđao s Emom. Neka sada provede neprospavanu noć u brizi, znajući da sam pored nekog drugog.
A: ,,Laura."
J: ,,Vidimo se."
Uhvatio me je za struk i strasno poljubio ugao mojih usana.
A: ,,Razmišljaj o meni."