Savršeno nesavršeni (Završena)

128. deo

Žena mi se blago smešila razgledajući svaki deo mog lica. Kako je znala ko sam? Otkud je znala da sam došla samo zbog nje na ovu večeru? Počela sam da analiziram njeno ravnodušno lice koje je prikrivala izvijenim usnama i sa puno šminke. Njene tamne oči mi se nisu smešile. Nakostrešila sam se kada su nam se pogledi sreli.
E: ,,Laura."
Izgovorila je moje ime kao nešto potpuno poznato. Da li joj je tata pričao o meni tokom ovih deset godina što su se viđali? Da li je ja imalo interesujem jer me je nekada ostavila?
Nova pitanja su mi se samo pojavljivala u glavi. Stegla sam zube ne bih li zaplakala, al' već sam se kasno setila da ostanem jaka. Dve suze su mi se spustile niz desni obraz.
Eliz je skupila obrve i, shvativši da je ona razlog mog razočaranja, prišla mi je bliže i zagrlila.
Svaka dlaka na mom telu se digla. Taj parfem... taj miris jasmina. To je ona. To je definitivno ona. Kako da se ponašam sada?
-Hej, Laura!-govorio je moj um. -Ta žena te je ostavila!
Prvi put sam ugledala mamino lice uživo nakon 21 godinu. Zato, čak iako me tako snažno drži u naručju, ne osećam da mi je blizu. Iako me grli, čini mi se stranom, potpuno nepoznatom... Zato što to i jeste.
J: ,,Nedostajala si mi."
Reči su mi same skliznule niz jezik. Grizla sam usne ne bih li ispustila zvuk jecaja. Tkanina njene haljine je upila par mojih suza.
Stegla sam je jače. Želim da mi kaže da sam joj jako nedostajala. Da joj je žao. Želim da čujem od nje razlog zbog kog me je ostavila.
E: ,,Žao mi je Laura... ti meni nisi. Nisam imala vremena da razmišljam o tebi."
Ruke su mi se ukočile na njenim leđima. Čitavo telo mi se onesposobilo. Milion suza mi se slivalo iz očiju. Bol među grudima koji mi je zadala njenim ledenim rečima se širila po čitavom telu.
Kao posekotina, jedna linija me je presekla po stomaku. Srce mi se ispraznilo. Taj osećaj kada svaka nada umire... Kada ti, srce koje je veselo kucalo od uzbuđenja, odjednom počne da trune i crni. Tolikom brzinom da i sam u trenutku umreš od bola. Ta smrt je nevidljiva, ali je bolnija od bilo koje druge smrti. Trenutak, kada se zapitaš, u čemu je svrha mog života?