2.dio

264 17 0
                                    

Prvo se zelim ispricat sto malo nastavak kasni, bolesna sam:)

-"Dobar dan, ja sam profesor Watson, nadam se da cete me trpiti jos 4 godine."- predstavlja se. Normalno da necemo.

Kovrcavi se smijeska i okrece prema meni.

-"Volis engleski?"Tiho mi sapce u kosu.

-"Onako."Mumljam.  Ima predivnu kovrcavu kosu i oci zelene poput rosne trave.

-"Harry, drago mi je." Pruza mi ruku koju odmah pritiscem.

-"Mitch."Sapcem. Da, dali su mi musko ime...ne pitaj.
-"Elle?"
-"Ma samo Mitch." Odgovaram i bacam pogled na njegove tetovaze; cavli, srce, sidro, ptice, brod, knjiga. Bas voli tetovaze.

-"I vidim, volis tetovaze.."

-"Jako.." Smijesi se. Zasto ima tako slatke obrascice?! I zasto pobogu prica sa mnom?! Vjerujem da bi ga svaka cura u ovoj prostoriji htjela.
-"I ja,ali nemam nijednu..."Dodajem.

-"Poradit cemo na tome..."
Molim? Zeli mi napraviti tetovazu..?
-"Nadam se."  Potvrdujem i okrecem pogled na plocu.

-" Vas dvoje! Jos jednom da vas cujem!" Starac se ljuti i prijeti nam. Mr. Kovrcavi se suzdrzava od smijeha.

-"Bas smo zlocesti.."Sarkasticno mi sapce u kosu.

-"Halo vas dvoje, ti tetovirani i ti brineta, molim vas da napustite sat!" Starac se ljutito dere te Harry i ja uzimamo stvari i izlazimo van.

-"Hvala ti." Opet mu sarkasticno govorim.

-"Nema na cemu." Odgovara mi i krecemo prema izlazu faksa.

-"Zivis u kampusu?" Stajem ispred njega i pitam ga. Mnogo je vislji od mene, cak za glavu.

-"Ne, zivim nedaleko." Govori svojim hrapavim glasom pa prolazi rukom kroz kovrce. Oblizuje svoje rumene usne te duboko uzdise.

-" Aham, zato te nisam vidjela."- pretpostavljam. Lagano hodamo pa mi otvara vrata. Vani je toplo, neobicno za londonsko jutro.

-"Ti nisi prva godina, zar ne?" Pita me cim smo izasli van.

-"Jesam,al' bi rekla da ti nisi." Guram malene kamencice po podu.

-"Kasno sam se sjetio ici na fakultet." Objasnjava, koracamo prema nekom crvenom BMW-u.

-"Onda, vidimo se sutra.." Staje ispred BMW-a i govori. Njegov je? Tipicno.
-"Pa, vidimo se.." Pozdravljam ga i krecem prema kampusu. Iskreno se nadam da je Hanna bolesna ili lijena.  Upadam u sobu kao provalnik i zaticem Hannu koja doslovno vristi. Samo sam se nasmijala i legla u svoj krevet, zaklopila oci i zagrlila jastuk...

Budim se u 10:12 i lijeno otvaram oci. Barem sam se naspavala.

-"Jason nas je pozvao na tulum kod Stylesa." Govori mi.

-"Idemo?"

-"Kada?" Pitam.

-"Danas" Odgovara. Tulumi?  Njaah.

-"Moze, zasto ne? A tko je Styles?" Znatizeljno je pitam.

-" Jedan zgodni bogatas." Komentira a ja samo kolutam ocima i trazim novcanik po torbi.

-"Odoh ja do Oxfordove onda." Stavljam mobitel u torbu i govorim joj.

-"Idem i ja s tobom." Dere se iz kupaonice. Dolazimo doma u 18 sati. Puna sam vrecica, torba i jako umorna. Kako cu sada na tulum?

-"Probudi me u 21 sat."

I to je to za ovaj nastavak. Kao sto vidite Hanna i Mitch su se dosta povezale u 1 tjedan jer su jako slicne, zasad.
Ako se cudite sto je Harry nju pitao jel ona prva godina a bili su na istom satu...sve godine su imale tad kao sastanak. I Mitchelle je pitala Hannu tko je Styles jer ona nije znala Harryevo prezime.

Zelim sretan imendan svim Lucijama! ♥


The Green|Harry Styles FanfictionWhere stories live. Discover now