Savršeno nesavršeni (Završena)

135. deo

Tačno u dvanaest bila sam obučena i spremna da se suočim sa pravdom.
Šetala sam po hodniku praveći krugove oko statue crnog leptira. Aleksej je dva sata ranije otišao na posao ostavivši me samu sa svojim tamnim mislima.
J: ,,Idem!"
Povikala sam kada je neko pozvonio na vrata.
Mark.
Danas je obučen sav u crno. Jako mu pristaje ta boja.
M: ,,Spremna?"
Uzdahnula sam.
J: ,,Itekako."
Ponela sam samo telefon smatrajući da mi ništa drugo nije potrebno. Stavila sam tamne crne naočare na lice i izašla iz stana.
M: ,,Idemo direktno tuda, poznajem čoveka koji će nas odvesti tačno do Nenada."
Do njegovog mrtvog tela...
Sela sam pozadi i zakopčala pojas.
Pre nego što je upalio kola pogledao me je u ogledalu.
M: ,,Danas cvetaš za razliku od sinoć."
Porumenela sam. Nasmešila sam se prisećajući se noći provedene sa Aleksejem. Njegova ljubav me je oslobodila svakog stresa... bar tokom noći nisam mislila o lošem.
J: ,,Ti izgledaš takođe raspoloženo."
Izvio je krajičak usne.
M: ,,Jer si i ti raspoložena."
Zadržao je pogled na retrovizoru zagledavši se u mene. Namrštila sam se i sklonila pogled s ogledala otvorivši prozor. Iznenada mi je ponestajalo vazduha.
J: ,,Da li si već video telo?"
Direktno sam promenila temu odmakavši nas od neprijatnog razgovora.
M: ,,Jesam. Sinoć."
Kada je uspeo to da izvede?
J: ,,U kakvom je stanju?"
Odmahnuo je glavom.
M: ,,U užasnom. Videćeš i sama."
Zaprepastila me je njegova izjava. Šta tačno pod užasnim podrazumeva?

Kada je Mark naglasio da očevo mrtvo telo nije u dobrom stanju nisam razumela šta tačno podrazumeva pod tim. Pripala mi je muka ugledavši desnu izgorelu stranu tatinog tela.
To jeste bio on. Njegovo lice sam teško prepoznala; modro, vrat i pola desne vilice zahvaćeno opekotinama...
Ovakvu sliku nisam videla ni u horor filmovima. Užasan prizor mi se urezao u memoriju. Stajala sam pored stola na kojem je ležao, nepomično, ne mogavši da ispustim nijednu suzu.
Uverila sam se da je to on po prstenu koji je nosio na desnoj ruci. Urezao mu se u kožu.
M: ,,Laura."
Mark je ušao u prostoriju. Malim koracima mi je polako prilazio.
J: ,,Nisi mi rekao da se avion zapalio."
M: ,,Nalazio se u prednjoj strani aviona. Ona je najviše stradala. Informacije o opekotinama sam dobio sinoć."
Uhvatio me je za ruku i povukao prema izlazu. Slika njegovog tela mi se nalazila sve vreme pred očima.