Savršeno nesavršeni (Završena)

138. deo

Žena kojoj nisam mogla da upamtim ime zapravo se zvala Natalija. Kratko je sedela za stolom sa mnom i Markom i pila čaj. Prvi put za petnaest godina rada u vili je sela za sto koji je brisala svih ovih godina. Neprijatnost joj je oslikavala lice.
Zašto je potrebno ponižavati radnike i davati im do znanja da si toliko iznad njih? Nadmenost mog oca je uništila mnoge živote.
Spustila je porcelansku šolju na sto.
N: ,,Laura, stvarno se moram vratiti poslu sada. Hvala na lepom gestu."
Klimnula sam glavom.
J: ,,Da li Vam je Mark isplatio za rad?"
Nakratko sam ga pogledala.
N: ,,Jeste. Ne planirate valjda da me izbacite, zar ne?"
J: ,,Nikako. Možete se vratiti poslu."
Klimnula je glavom uzevši sa sobom praznu šolju. Prostorija je utihnula kada su njeni koraci postali nečujni.
M: ,,Mislim da joj je bilo neprijatno."
J: ,,I ja isto. Ona je zapravo jedna dobra žena."
Pogledala sam oko sebe.
J: ,,Planiram da ostanem u vili dve nedelje."
M: ,,Tako znači? Ne znam da li imaš ovde sve što je potrebno... reci šta treba i doneću ti."
Odmahnula sam glavom.
J: ,,Doneće mi Aleksej sve što je potrebno."
Njegovo lice poprimilo je bledu boju.
M: ,,Aleksej? Onaj tvoj drug?"
Klimnula sam glavom.
J: ,,On."
Ustala sam sa stolice. Mark je pošao za mnom.
M: ,,Nećeš da saznaš više o meni?"
J: ,,Hoću."
Ujela sam se za obraz razmišljajući gde bismo mogli da sednemo a da nas niko ne čuje i ne gleda. Previše je osoblja u ovoj kući. Previše ljudi koji znaju više nego što to izgleda.
J: ,,Hajdemo u vrt."
Mark je pomerio zavesu sa prozora.
M: ,,Pada kiša."
J: ,,Zar ćeš se istopiti ispod verande?"
Nasmejala sam se i odškrinula velika staklena vrata koja su vodila tačno na veliku verandu. Nikoga u vrtu nije bilo osim nas. Mark se postarao da vrata budu zatvorena.
Sela sam na mekan kožni kauč sive boje. Mark je seo preko puta mene na fotelju. Bacio mi je u naručje malo ćebence.
M: ,,Hladno je."
Izvila sam usnu.
J: ,,Što se onda ti ne pokriješ?"
Pokazao je rukom na crni duks koji nosi.
M: ,,U ovome nije. Ti nemaš ništa preko te tanke majice."
Spustila sam pogled i ogrnula se ćebetom.
J: ,,Otkud tolika želja da mi pričaš o sebi?"