Savršeno nesavršeni (Završena)

143. deo

J: ,,Pričaj mi više o tome."
Izvio je krajičak usne.
Pokazao mi je da sednem pored njega jer sam pravila krugove oko sobe. Kosa mi je i dalje bila vlažna nakon pranja te mi je iznenada postalo hladno. Smestila sam se do njega stavivši noge ispod tela.
J: ,,Zanima me njihova priča. To je bilo, znači, nešto nalik zabranjenoj ljubavi?"
Zagledao se u mene.
M: ,,Nije to bila ljubav, već strast. Provocirali su jedan drugog, no potom su shvatili da ne mogu da se opiru njihovim željama."
Seo je bliže meni. Trgla sam se kada mu je ruka dotakla moje koleno.
M: ,,Eliz tvrdi da je to samo strast, dok je Nenad govorio mnogo drugačije o njihovoj ljubavnoj avanturi."
Tati bi, kada god bi se sećao mame, sazuzile oči. Lagao me je godinama da ne zna šta je s njom i gde se ona nalazi. Lagao me je sve vreme. Čitav moj život je laž. Ali, gledajući njenu sliku s ljubavlju, nije lagao govoreći da je voli. I pre njegove pogibije i dalje je voleo tu ženu.
J: ,,Ona mi od početka nije jasna iako je ne poznajem."
M: ,,Elizabet je jedno tajanstveno biće koje će ti dati uvek do znanja na čemu si s njom. Ali niko, baš niko, ne zna ništa o njoj. Mislim da čak ni Nenad nije znao."
Klimnula sam glavom.
J: ,,Verovatno. Znači, neplanirana sam?"
M: ,,Nažalost je tako. Elizabetina trudnoća je takođe prekrila svu njenu karijeru i teško se vratila nazad nakon četiri godine u tu istu grupu. Vratila je takođe svoj autoritet ali nije prestala da se viđa sa Nenadom iako su napravili pauzu od šest godina."
Nasmešila sam se. Kako je ona samo pametna i podmukla žena. Spavala je sa muškarcem koji se zaljubio u nju, rodila je dete koje nije želela i jednostavno me je ostavila tati.
J: ,,Zašto me se nije otarasila?"
M: ,,Želela je. Nije da nije imala srca već ju je tvoj otac u tome preubedio."
Oko srca mi se sve steglo. Zatvorila sam oči nakratko. Ta bol... toliko me je zabolelo među grudima... Ja sam neželjena.
Nismo svi savršeni. Nijedan čovek nije savršen na ovom svetu i ne postoji onaj bez loše naravi. Rodila me je. Ostavila me je. I dalje se viđala sa njim. Zar joj, tokom dvadeset godina, nijednom nisam pala na pamet? Da li je stvarno bila toliko zauzeta svojim životom kako bi zaboravila na moje postojanje? Zaboravila je na moj život.
Markova topla ruka je pronašla moju i stegla je.
M: ,,Laura."
Trepnula sam par puta suzdržavajući suze. Spustila sam glavu na njegovo rame.
J: ,,Zašto nisam sve ovo saznala ranije? Da sam znala da me mama nikada nije želela, ne bih ni pokušala da je tražim. Da sam znala da će me ovako boleti, ne bih pošla ovim putem."
M: ,,Mislim da, čak iako bi pošla drugim putem, svejedno završila baš tu gde jesi."