Uzalud bežiš od sudbine

6.DEO

Izašle su u suncem okupan vrt.Vrtna garnitura je blistala svojom belinom na zelenom travnjaku.Zadovoljno su sele i poslužile se tortom od ananasa.

- Suzana, kako bi bilo da mi se poveriš.Imam utisak da je to ono što ti je potrebno.Nisi se nikome otvorila do sada, zar ne? 

 Snežana započe prva razgovor.Suzana se sovrnu i pogleda po vrtu.Sve je bilo probuđeno i bujno.Poželela je da i njeno srce može da oseti tu toplinu i vedrinu.Dubok uzdah joj se ote iz grudi, pogleda u snahu.

- Hm, da, u pravu si.Nikome još nikada nisam rekla sve što mi leži na srcu.Nikada nisam imala nikog tako bliskog prijatelja. Jedino Bertu sam rekla neke pojedinosti - polako poče.

- To nije bilo poveravanje, Bertu si rekla neke sitnice koje su se desile u njegovom odsustvu kod kuće.

- Da, u pravu si.Samo ne znam odakle da počnem - složi se sa njom.

- Kako bi bilo od samog početka.Kako se desilo da se ti zaljubiš u Breda? -upita Sneža u pokušaju da je ohrabri.

- Pravo da ti kažem, ne znam.Mislim da se to desilo negde sa mojih 18-19 godina.Nije pre toga jer sam bila zauzeta  učenjem.Znaš da sam za razliku od mojih vršnjaka završila koledž kad su oni završavali gimnaziju.Tada sam bila pred diplomskim radom i došlka kući da ga na miru spremim.Od toga je zavisilo da li ću biti primljena na Harvard ili ne. Tada je to bilo pitanje života ili smrti.Ako upišem Harvard moći ću da radim sa najeminentnijim profesorima arheologije.I tako, došla sam ovamo.Bilo je to nekako u vreme Božićnih praznika.Atmosfera u kući je bila uobičajena za period kad sam ja tu.To znači majčina briga i nežnost, kao i podrška na neki način a od strane oca i braće podrugljivost i netrpeljivost.Moje interesovanje za školu , kao i moju karijeru smatrali su mladalačkom zaluđenošću.I onda  a i sada, po njima mesto žene je u kući, da pere, kuva, rađa , ugađa mužu i po potrebi se pokazuje kao trofej.Zapravo u senci  muža za ceo život.Takav njihov stav jke kod mene samo pojačao  inat i rešenost da ih pobedim i podčinim.Danas sam to i ostvarila ali nisam srećna. Zašto? -Pitanje   nije bilo upućeno samo snahi već i njoj samoj.

- Možda zato što su oni ipak bolje prošli.Tvoj otac je bar vas dvoje, tebe i Berta, naterao da postanete jaki i snažni, za razliku od Stivena i Džefa, koji su navikli da se oslanjaju na njega.Tvoja braća su se oženila, imaju decu, imaju porodice a ti ništa.

- Možda si u pravu, možda je to razlog što ne osećam sreću.Ne, sigurno si u pravu.Sama sam.Boris, Dejvid i Bredli su ipak samo deca moje braće.Ali da nastavim.Posle praznika sam se zatvorila u radnu sobu i marljivo učila.Posle mesec dana sam bila spremna da izađem na diplomski ispit.Ali do diplomskog sam imala još cela 4 meseca.Odlučila sam da poslušam navaljjivanje majke i počnem da se zabavljam.Pozvala sam Meri i Samantu, moje drugarice iz detinjstva da bih imala  društvo.Znala sam  da će njih dve pristati na druženje sa mnom jer su obe bile zainteresovane za moju braću.Kao što vidiš, već onda sam znala dobro da čitam ljude. I tako je došlo proleće a sa njim i Prolećni festival.Kao i svake godine priređuje se Prolećni bal u mestu.Svi viđeniji ljudi  su obavezni da se pojave.Moram ti reći da nisam vodila mnogo računa  o svom izgledu.Nisam se šminkala a i moja kosa je bila duga i ravna. Klasična štreberka.Moja kosa je imala  svoju lepotu ali je mahom bila spletena.večito sam bila u sportskoj odeći.Za razliku od mene Meri i Samanta su bile predivne.Bar sam ja tako mislila.Pored njih ja sam bila kao Pepeljuga.Bilo mi je više svega preko glave.Ma zamalo nisam dobila kompleks manje vrednosti.Ali ja ne bih bila ja kad ne bih na vreme reagovala.Kao i uvek otišla sam pod moj hrast. Pokazaću ti ga.Tu na bržuljku sam donela važnu odluku.Promeniću se.Lagala bih  kad bih rekla da je bilo to samo tako.Ne. Postojala je jedna osoba koja me je zainteresovala...-