157. deo

833 42 2
                                    

Ruku sam stavio na njegovu sliku ugraviranu u spomeniku. Tako čestite oči o kojima nikada nisam mislio ništa loše. Ovaj čovek, bio je moj idol od detinjstva. On je najbolja osoba koju sam ikada upoznao i koji ništa loše nikome nije uradio.
Izvio sam usne.
Tako sam mislio nekada, da je umro bez velikog greha na duši; čestit, plemenit i rečit muškarac kakvim se predstavljao. Kakvim sam ga smatrao i kakvim sam mislio da je bio.
Ove oči od kamena koje me sada gledaju, zar su bile sposobne da gledaju smrt u oči? Kako je, samo zato što mu je Nenad nešto rekao, tako lako mogao da se reši neke osobe?
Krv u venama mi se sledila od opisa kakvih je pisao u dnevniku zaturenom među firmenim dokumentima. U kućnoj biblioteci, od koje nas je držao što je dalje mogao. Govorio bi da nema potrebe da se mešamo i prljamo ruke takvim stvarima... pre dve godine sam saznao na šta je tačno mislio. Sklanjao me je sve vreme iz biblioteke ali, zastrašujuća stvar koju je ostavio u dnevniku bila je poruka upućena baš meni. Čekao je. Znao je da ću ja pronaći dnevnik i da osveta leži u mojim rukama.
Progutao sam knedlu spuštivši ruku sa njegove slike.
Ne mogu da gledam ovog čoveka u lice jer obećanje koje sam dao ne mogu ispuniti.
J: ,,Nenada nema. Čak nisam umeo da reagujem kada mi je Laura prišla i zagrlila me..."
Uzdahnuo sam.
Čak i da je Nenad živ, zar bih bio sposoban da ubijem oca devojke koju volim? Šta bih joj rekao? Da sam se pojavio zbog obećanja i da želim da budem sa njom ali je Nenad smetnja?
J: ,,Jebote! Ništa od ovoga ne bi ni bilo da se nisi spetljao sa njim! Ništa!"
Skupio sam usne u ravnu liniju. Zažmurio sam utopivši suze u očima.
J: ,,Ne bih osecao sada ni krivicu, ni ljubav, ni mržnju prema majci! Da li si znao da radi za njega? Da li si znao da ti se žena tamo nalazi više od trinaest godina?"
Udario sam pesnicom kamen i oštetio silno ruku. Struja mi je prošla celom desnom stranom tela od bola. Ugledao sam krv na kostima.
J: ,,Naravno da si znao... ne bi se pridružio Nenadu da nisi znao... Da li si zbog mame to uradio? Hteo si njega da ubiješ, ali, na kraju je on ubio tebe."
Srce mi se ponovo steglo.
Legao sam preko groba svog oca.
Mermer je izuzetno hladan.
Mesec je jedva virio iza nabreklih oblaka, a zvezda nema ni na vidiku.
J: ,,Da nisi to učinio... moj život sa njenim ne bi imao veze i ne bih se osećao ovako sada. Šta da radim, tata?"

Savršeno nesavršeni (Završena)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora