Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Motorista ispred škole

Čekala sam Belu ispred školske kapije. Svi su me gledali kao smrt, na šta sam malo i ličila. Bila sam bleđa nego inače, tamni kolutovi oko očiju i obrazi su mi bili malo ispijeni. Bela mi je javila da će doći za koji minut, upala je u nevolju sa profesorom, zbog puškica na kontrolnom.

Nebo je bilo oblačno i sve je bilo vlažno od jučerašnjeg pljuska. Automobili su brundali ulicama, a meni je neobično prijao hladan vazduh, da mi ledi pluća, i miris dima. Nero i ja smo se naslonili na zid od cigala, dok sam čekala da horda učenika, koji su jurili nekud, prođe. Osećala sam se kao da mi podočnjaci rastu svakom sekundom kako sam budna, a glava me je samo više bolela od razmišljanja. Zašto bi mi ubica pomogao kad pokušava da me ubije!? Cupkala sam u mestu razmišljajući. Više me nije bilo briga za sve poglede koje dobijam. Nek se nagledaju, ovakvu lepotu neće da vide dva puta u životu! Da kažem da izgledam kao smrt, bila bi uvreda za smrt ne za mene. A tako se i osećam. Kao da sam ubila nekog, a ne polomila jebenu ruku! Imaš dve ruke pobogu, ta jedna ti je bila višak! Ne zbijaj šale koje nikom nisu smešne, ludačo! I onako te niko ni ne čuje! Frknula sam tako da mi šiške malo polete. Nero me je samo posmatrao i verovatno se mislio: kojoj ludači sam ja čudovište. Ponekad mi ga je stvarno žao.

Oči mi odlete preko automobila i kamiona do jednog motora, koji je počeo da usporava. Uz blagu škripu i brundanje motora se zaustavio tačno  ispred mene. Nero se skoro iste sekunde nakostrešio primičući se. Lik se oslonio nogom podupirući motor da ne lupi o beton. Malo sam se uspravila kad je okrenuo glavu ka meni i stavio ruke na kacigu da je skine. Stomak mi se okrenuo u trenutku kad je skinuo kacigu. Ukus povraćke je počeoda mi se nagomilava u ustima zajedno sa pljuvačkom. Bledunjav, crna kosa, smeđe oči u teksas farmerkama i crnoj, kožnoj jakni. Mislim da bih odskočila tri metra unazad da nije bilo zida. Podigao je ruku. Nero je iskočio ispred mene da me zaštiti. A ja sam stajala, skamenjena, zatvorila sam oči na trenutak.

Ništa.

Tišina. Ali ne kao kad je pokušavao da me ubije. Nije se čuo pucanj, zbog čega sam skupila hrabrosti da otvorim oči. Nero je idalje stajao ispred mene. Ubica je idalje samo sedeo na motoru, a ona ruka, koja je juče pokušavala da me ubije, mi je bezbrižno mahala. Leva ruka mu je bila u zavoju sa raznim, šarenim potpisima, sa puno različitih rukopisa. Osoba, koja je juče pokušavala da me ubije, je samo sedela i bezbrižno se smeškala, kao da ništa nije uradio. Zbog čega mi se još veća mučnina pojavila u stomaku. Izgledao je potpuno normalno. Klasični momak koji se vozakao motorom nakon što je, boga pitaj šta je izmislio da opravda gips, polomio ruku.

"Zdravo, Ketrin. "Rekao je.  .  . veselo? Jel' ovo zajsta ista osoba kao juče. Izgledao je bezbrižno, srećno. Ko je ovo? Nero se nije mako, ali lik je samo gledao u mene. Gledao je kroz njega, kao da Nero ne postoji. "Nadam se da si dobro, juče si dsta povraćala. "
Nakrivio je malo glavu ulevo, kao da zanima. Šta on ima da se pita da li sam dobro?!!Lik je jebeno pokušao da me ubije! On je mene pokušao da ubije!!! Plus je on prošao gore! Živci su mi se kidali u glavi jer su trenutno bili debljine konca. Moja faca je savršeno prikazivala sve što mi je bilo na pameti. Opustila sam mišiće lica, za koje nisam ni znala da su se zgrčili. Samo sam ćutala dok sam ga streljala pogledom. On se samo smeškao kao idiot. "Znam da je juče bilo malo neprijatno, ali se nadam da to možemo da ispravimo razgovorom i da ćeš mi oprostiti. "Skoro mi oči nisu ispale koliko sam ih razrogačila. Stegao mi se stomak u sekundi. Nisam zanla da li da se derem ili smejem. 'Malo neprijatno'? Jebeno si pokušao da me ubiješ!!! Prokleti psihopato možeš da crkneš dok razgovaraš tražeći oproštaj!!! Vena mi je iskočila na gornjoj levoj strani čela, kao i uvek kad bih se ovoliko iznervirala. Šiške su mi se delile na levoj strani tako da mi je većina bila zadenuta iza uva da prekrije ožiljak na čelu. Proklinjala sam ga i psovala u sebi najpoganije što sam zanala, a i tad mi je bilo žao što ne znam više psovki. Gledala sam ga sa tolikim besom u očima da sam samo pogledom mogla da ga spalim i pljunem njegove bezživotne spaljotine pred svima. Umesto svega što mi je palo na pamet samo sam mu odgovorila kroz zube.

"Zavisi, hoćeš li mi provališ u stan, ili gurneš sa zgrade? "Pitala sam sarkastično dok sam osećala onu venu kako mi se povlači, ali njegov ton mi ju je iste sekunde vrtio.

"Zapravo sam mislio da idemo u kafić, ali ako ti je prijatnije možemo i kod tebe kući. "Pričao je potpuno, jebeno, normalno! Kao da se ništa nije desilo! Prišla sam mu i uhvatila ga za kragnu približavajući njegovo lice mom, jer sam bila dosta niža. Ali i tad, on je bio mrtav ladan. Bar je prestao da se smeulji. E, stvarno! Nije bitno što je lik ispred mene ubio desetak osoba i pokušao i mene! Važno je samo da je prestao da se smeje ko' retardirani pingvin! "Ne znam da li si svesna, ali imamo i publiku pa ti predlažem da paziš šta radiš. "Prošaptao je dovoljno glasno da ga čujem. I zajsta. Tek sad sam videla da se grupica učenika okupila i došapćuje se. Poklonila sam i njima jedan moj streljajući pogled, ali skoro da se nisu makli. Nevoljno sam mu pustila kragnu, uspud ga malo odgurnuvši, a i sebe od njega.

"Šta hoćeš? "Prosiktala sam dovoljno tiho da me ovi ne čuju.

"Da pričamo. "Rekao je sasvim normalnim tonom. Frknula sam.

"I kako ja da znam da nećeš da me kidnapuješ, ubiješ, siuješ,.  .  . "
Prekinuo me.

"Ne možeš. "Nasmešio se. "Ali ako ne pođeš napraviću scenu, u najgorem slučaju ubiću nekog. Ako ćeš se osećati sigurnije daću ti pištolj i da me pretreseš.  "Nonšalantno mi je pretio. Stegla sam zube.

"Prilično sam sigurna da je moja reputacija u školi dovoljno niska da ne možeš nikako da me ostamotiš. A što se njih tiče, radi sa njima šta hoćeš. Zabole me. "Nije mi stalo ni do kog u ovoj seljačkoj školi, sem Bele, tako da me ne interesuje. Vena na čelu mi je splasla.

"Dakle tvrdiš da ne mogu da te osramotim dovoljno da kreneš? "
Klimnula sam glavom, potpuno ubeđena u svoje reči. Filip me je potpuno osramotio u ovoj školi, na šta sam mu zahvalna, jer sad ne moram da pazim ni na čije mišljenje. A na Belu ovo nikako ne utiče, jer je i ona takoreći, asocijalna. Široko i toplo mi se nakezio, pa podlo bacio jedan pogled na gomilu koja je čekala predstavu.