Savršeno nesavršeni (Završena)

168. deo

J: ,,Očekuješ da ti oprostim? Posle ovoga?"
A: ,,Ne očekujem ali bih to voleo jer ako je to moja želja na tebi je da ispuniš obećanje. Dogovorili smo se."
Sve više terao me je u ćošak zatvorene kutije iz koje nije bilo izlaza. Držao se sve vreme glupe opklade za koju misli da je slamka spasa za mene i njega.
A: ,,Voliš me i dalje, volim i ja tebe."
J: ,,Aleksej, da li manipulišeš sa mnom?"
A: ,,Pomalo. Ne ostavljaš mi puno izbora."
Iskolačila sam oči.
Što mi se više približavao sve sam se više udaljavala od njega. Stala sam kada sam se našla leđima uz staklo. Opkolio me je obema rukama koje je stavio iza mene.
A: ,,Stavi se na moje mesto. Iskren sam u potpunosti. Volim te stvarno i želim da se ne rastajemo već da prebrodimo ovo zajedno. Zar nije stvar veze da prihvataš partnera sa svim tajnama i manama?"
J: ,,Stvar veze i jeste da prihvatimo jedan drugog, ali ti si sve do pre par dana želeo da mi se osvetiš. Misliš li da je to normalno? Mrzeo si me dok sam sve vreme imala u potpunosti drugačiju sliku o tebi."
Zauzeo se za sebe.
A: ,,Ni ti mene nisi podnosila."
J: ,,To nije tačno. Od početka si mi se činio privlačnim i to je ono što mi se nije dopadalo. Znaš šta? Ovaj razgovor nema smisla."
Nije mi dao ni da se pomerim s mesta. Uhvatila me je panika zbog vatre i besa u njegovim očima.
A: ,,Laura!"
J: ,,Aleksej! Sebičan si i samo misliš na sebe. Ni ne pokušavaš da razumeš kako se osećam."
A: ,,Jer ne želim da završimo. Između nas čak ništa nije ni počelo."
Srce mi se steglo. Bol u grudima se širila.
J: ,,A ja sam mislila da je počelo mnogo ranije, i pre nego što smo ti i ja postali mi."
Odgurnula sam ga od sebe.
Nije pokušao da me zadrži. Izašla sam iz vikendnice i otišla na jezero. Leđima okrenutim prema vodi pokušavala sam da dobijem Ognjena sa kojim se veza na telefonu jedva uspostavljala. Poslao mi je dosta poruka koje sam primila tek malopre.
Konačno, nakon sedam minuta, podigao je slušalicu.
O: ,,Gde si, zaboga?"
Iskrivila sam lice preklopivši vlažne oči iz kojih su suze same od sebe tekle.
O: ,,Laura?"
J: ,,Ne znam..."
Odgovorila sam mu, jecajući.
O: ,,Laura?"
J: ,,Ne želim da se brineš. Na sigurnom sam mestu ali ne znam kako se zove."
Tišina.
O: ,,S kim si?"
J: ,,Trenutno sam sama, u kući je i Aleksej."
Uzdahnuo je.
O: ,,Da li te je Aleksej povredio?"
Rasplakala sam se još više. Ujela sam se za ruku ne bih li ispustila nijedan zvuk. Nakon pola minuta sam mu odgovorila.
J: ,,Jeste. Svi su me povredili. Baš svi."
Svi osim njega.
O: ,,Razgovor ili tišina?"
Izvila sam usnu. To glupo pitanje me je smirilo za sekundu.
J: ,,Tišina sada. Razgovor za deset minuta."