FuckBoy

5.deo-"Postedi sebe losih komentara i ne prilazi mi vise"

U 7:30 mi zvoni prvi alarm. Ne budim se na prvo zvono vec ga nesvesno odlazem. Nakon 10 minta se pali drugi pa ga iskljucujem i ustajem. Brzo se oblacim i vec vidim da kasnim. Super. Ne, zivot mi se bas sredjuje. Covece sve mi je krenulo nizbrdo.
Kosa mi je ne toliko sredjena, uzimam ranac i izalzim brzo iz kuce. Stavljam kapuljacu da mi se ne vidi neispavano lice. Skoro pa trcim do skole ali prekasno jer vec kasnim. Nakon 10 minuta stizem i ulazim u skolu. Trcim na sprat jer tamo imam casove i vec kasnim 20 minta kad ulazim na cas.
S kapuljacom na glavi ulazim i stajem na vrata ucionice.

"Izvinite sto kasnim, ja...."pocinjem da pricam kad me prekida profesor glasnim drekom.
"Momentalno izadji iz ucionice i zatvori vrata, ne ometaj, niko te ne tera da dolazis na casove tvoj izbor ali ne ometaj ih u pola casa." kaze i ostajem bez reci.
"Ali ja..." ovaj put stvarno nisam kasnila jer sam tako htela vec nisam spavala zbog majke. Nije zeleo ni da me saslusa vec me je izbacio. Sisla sam dole i otisla i sela opet na zid. Vise vremena sam sve ukupno provela sedeci na zidu nego u skolskoj klupi.
Suze mi silaze niz obraze i jecam u sebi.
Naravno kako bi dan bio jos gori gledam kako mi prilazi Uros. Ali dobro pomogao mi je juce ali idalje je moje misljenje isto. Isti je kao moj dobro ne zelim vise nikad u zivotu da ga nazovem mojim ocem. Sve je ali moj otac nije. Prilazi mi Uros polako i ovaj put se ne sklanjam i ne bezim od njega. Ostajem da sedim da zid.

"Hej, jesi li dobro, zasto nisi na casu?" pita me dok brisem suze da ne primeti da sam plakala. Ne zelim da primeti moju bol.
"Aha, okej sam, hvala ti za sinoc.Nisam spavala nocas i zakasnila sam pa me profesor opet izbacio." kazem.
"Jos bolje pitanje sto ti nisi na casu ili bar ako si i ti izbacen onda idi pozadi skole tamo imas devojke koje bi sve uradile da pricaju s tobom tako da mozes njih da zajebavas" kazem misleci to. Nek ide kod njih neka ih zajebava meni ni malo nije do sale. Mrzim sav muski rod i mrzecu ih sve zauvek. Nema ni jedan koji je bolji. Svi su isti. Svi me na neki nacin podsecaju proslosti.

"Molim te reci mi zasto me mrzis, molim te?" kaze gledajuci me tacno u oci.
"Hoces li prestati da me progonis ako ti kazem?" pitam jer stvarno zelim da ga se resim jesam mu zahvalna za ono sinoc ali me podseca i on me vraca u dane koje pokusavam da zaboravim.
"Da, samo zelim da znam." kaze cekajuci da pocnem da pricam.
"Okej, onda..." kazem.Gleda u mene cudno i skupljam snagu da pocnem da pricam.
"Kad sam bila mala, otac je tukao moju majku i ostavio nas, bio je kao ti nije ga bilo briga za bilo koga zato takve kao ti mrzim najvise...." pocinjem kad me prekida.
"Ja nisam...." pocinje.
"Nisam zavrsila!" kazem mrsteci se.
"Ostavio nas je bez icega, moja majka se je trudila da uvek sve imam, radila je dug posao za malo para, sad se jako razbolela, bas je tesko bolesna, juce sam bila kod nje zavrsila je u bolnici. Ne radi i ja moram da nadjem posao, nemam drugog izbora." kazem i suze mi se skupljaju ali ih zaustabljam. Necu da mu pokazem slabost, nikome.
"Ja...nisam znamo, zao mi je." kaze mucajuci.
"Sad znas, u buduce me ostavi na miru." kazem dok gledam ka vratima skole. Svi izlaze jer je odmor ja ustajem a on ustaje za mnom. Ignorisem ga i gledam u neke 3 devojke i 2 momka koji nam se priblizavaju i vicu.
"Vidi Urosa sedi sa pocepanom devojkom, Urose, dobra ti je nova drugarica." Dobacuju mu dok ih Uros ignorise pa gleda u mene. Vidim da mu je neprijatno. Kreteni. Svi me nerviraju jos vise nego ranije. Gleda u mene i krecem ka ulazu skole i cujem da mu opet dobacuju.
"Sit" cujem Urosa kako kaze. okrecem se ka njemu. I prilazim mu korak.

"Postedi sebe losih komentara i ne prilazi mi vise." kazem i okrecem se i odlazim.
"Ma briga me za njih." cujem glas iza sebe ali ne obracam paznju. Dobio je odgovor i sad treba da me pusti na miru. Odlazim do ucionice i cujem mnogo dobacivanja kao sto su "Gde ti je Uros?" Ali kao i obicno ignorisem ih sve dok jednom ne puknem pa
pokazem svima sta sve ovo vreme skupljam u sebi i trpim. Zelim da mi sto pre prodju casovi jer majka dolazi iz bolnice. Nakon dugog smaranja u skoli izlecem iz skolskog dvorista da me ne bi Uros smarao do kuce jer mi je obecao da ako mu odgovorim da nece da me uhodi vise. Nadam se da ce tako i da bude. Stizem kuci i brzo ulazim unutra.Odlazim prvo do mamine spavace sobe ali tamo je nema. Prolazi me jeza ali se smirujem kad je vidim na kaucu u dnevnoj sobi. Malo bolje izgleda, nadam se da ce i da bude bolje.
Ukljucila je i gleda film, i to moj omiljeni.
Sedam do nje i grlim je pa gledamo film zajedno. Otezano dise i ako izgleda malo bolje jos uvek je lose. Bleda je u licu i previse mi je zao sto je gledam tako bolesnu kako se muci. Nikad mi nece reci kad joj je lose ne zeli da me sekira ,znam to. Zaspala sam na kaucu i negde posle ponoci majka se je prebacila u svoju sobu a ja kasnije u svoju. Ustajem ranije da ne zakasnim opet u skolu nije me zabole ali na casovima mogu lakse da izbegnem Urosa. Spavala sam malo bolje nego predhodne noci ali jos uvek ne bas najbolje. Brinem se za mamu. Znam da nije dobro. Ustajem sa kreveta da me msili ne ni odvele predaleko. Oblacim se i spremam dorucak brzo mami pa izlazim iz kuce. Zurim da ne zakasnim opet,izbacice me iz skole ako nastavim stalno da kasnim.
Malo pozurujem korak i konacno stizem tacno na vreme. Profesor ocigledno izmenadjen jer sam na vreme stigla folazi do katedre i smeska se. Kreten. Ni ne zna kroz sta prolazim zbog sbega a osudjuje me.
Dosadan cas sporo prolazi i svakim minutom je sve dosadnije. Izlazim iz ucionice medju zadnjima da se ne bi gurala sa delikventima iz razreda i opet me ramenom zakacuje Milos. Vec sam navikla da me provocira ali sta hoce sad. Uostalom ne zanima me. Ne obracam paznju na njega vec idem ka drugoj ucionici.
"Cekaj!" Cujem Milosa iza sebe.
Okrecem se i vidim da se meni obraca.
"Sta je?" Odgovaram drsko. Sa njima samo tako i mozes. Debili.
"Gde ti je Uros, nema ga sad da te brani?" Kaze i nista ga ne razumem.
"Sta?"
"Nije mi do zajebavanja sad!" brusim mu.
"Aha pa da Uros ne sme da ceka!"
Podsmejava mi se i ubrzo mu vidim cudan uplasen izraz lica. Okrecem se iza sebe i ugledam Urosa.
"Da vidis kako znas a sad se skoni od nje i budes li joj jos nesto dobacio ili bilo kod od vas licno cu ga prevaspitai!" kaze Uros sa grubim ljutitim tonom glasa.Oblikujem usnama "hvala" ka Urosu i krecem ka ucionici u kojoj imam sledeci cas.Smeska mi se pa me ponovo prati.Hvata me za rukav jakne i povlaci u praznu ucionicu.