Savršeno nesavršeni (Završena)

189. deo

Ušla sam u kuću najtiše što sam mogla. Tiho sam se izula te sam pošla odmah prema stepenicama. Primetila sam da je televizor u dnevnoj sobi i dalje upaljen. Mora da je Mark budan, a možda je i zaspao sa upaljenim televizorom.
Ušla sam u svoju sobu u kojoj je ležao Ognjen sa malko prigušenim svetlom stolne lampe. Pogledi su nam se sreli. Odmakao se za jedno mesto te je legao na drugi jastuk.
O: ,,Dođi."
Uvukla sam se ispod toplog ćebeta legavši na zagrejano mesto. Pomno me posmatra. Da li su mi oči mnogo crvene i naduvene od plakanja? Da li mi je iz očiju već pročitao šta se desilo?
Stavila sam jednu ruku ispod jastuka te sam smestila na bok.
J: ,,Veoma me boli to što, osoba koju ja volim, mene ne podnosi."
Tiho izgovorim teške istinite reči.
On uzdahne te premesti glavu na kraj njegovog jastuka kako bi mi bio bliži.
O: ,,Rekao ti je to? Poverovala si mu?"
J: ,,Napio se. Rekao je mnogo toga. Rekao je da bi mu bilo lakše da mene nema u njegovom životu."
O: ,,I tebi bi bilo lakše da ga nema u tvom."
J: ,,Da... bilo bi lakše, ali tako je. Bilo bi lakše da naši životi nisu povezani ali jesu. Moj otac je spavao s njegovom majkom."
Ognjen iskolači oči te skoči s mesta i pusti mi ruku.
O: ,,Molim?!"
Klimnem glavom suzdržavajući suze.
J: ,,Da. Tako je. Spavali su. Moj otac je uništio njegovu porodicu, njegove roditelje. Uništio je njega samog..."
Glas mi iznenada postane krhk te se preseče. Uzdahnem.
J: ,,Želim da ga razumem. I ja bih mrzela takođe da se meni desilo tako nešto ali on se bori sam protiv sebe. On želi da bude sa mnom, želi, ali ne može da zaboravi nešto što mu se desilo."
Ognjen, sav nervozan, sede na kraj kreveta okrenut prema meni. Prošao je rukom kroz njegovu kovrdžavu kosu.
O: ,,Zašto je bilo šta pokušavao ako se zaljubio u tebe? Zar je mislio da će moći da potisne mržnju zaljubljenošću i prolaznim osećanjima?"
Naslonim se na zid kreveta te se setim Aleksejevih reči. Uloga mog oca bila je da uništi njegove roditelje, a ja njega. Uništila sam ga ni ne znajući to.
J: ,,Da li nosim krivicu ovde?"
On se zagleda u mene.
O: ,,Ne biramo roditelje, ni njihove dugove."