FuckBoy

11.deo- "Brinem samo kad..."

Urosa perspektiva:

Covece gledam je i brinem se stvarno za nju. Volim je svim srcem. I ako ona to ne zna, stvarno je volim. Sad me ignorise,  ni ne zeli da mi kaze zasto. Samo zelim da znam.
Nisma nista lose uradio. Jek to zbog one noci pored skole? Stvarno? Ako je zbog toga onda cu da slavim, ne zato sto me ignorise vec zato sto je ako je zbog toga ljubomorna a to bi znacilo d ai ona mene voli.Jel moguce?
"Jel to zbog one noci...? pitam ali ne dovrsavam i prekida me. Sve vreme sa mnom prica s puno sarkazma. Ne nervira me vec je slatka kad se ljuti. Ali cini mi se da nije ljuta vec tuzna. U ocima joj vidim tugu. Ne znam o cemu je rec. Hocu da joj pomognem ali ne mogu ako ne znam o cemu se radi.
"Ne, ne laskaj sebi, nije zbog tebe." kaze mi i upravo sve o cemu sam razmisljao do pre 30 sekunde je nestalo. Nestala je nada da ce me ikad zavoleti. Mozda me stvarno mrzi. Mozds mi nikad nece dozvoliti d ajoj pokazem da nisam kao drugi. Umrecu bez nje. Treba mi. Treba mi samo ona. Necu druge. Hocu nju. Ne zelim druge, zelim nju. Kako da joj dokazem da zelim samo nju?Voleo bih kad bi ona znala koliko mi znaci. To joj sad ni u skorije vreme ne mogu reci.Stvarno ne mogu. Zamrzece me. Malo fali da prestane da zna da postojim uopste. Ne zelim da se to desi. Zelim da bude moja ne da bude svacija sem moja.
Misli me vode daleko. Prekida me kad mi pucka prstima ispred ociju. Trzem se iz misli i vracam se u realnost. Covece. Kako prolazi svaka sekund ato je lepsa i lepsa a ja je to vise i vise volim. Ne znam koliko cu jos izdrzati da joj to ne kazem. Moram da saznam zatso me sad ignorise.Sta sam ja uradio.

"Zasto ti kao brines ha?" pita me toliko hladno da bi se i vatra pretvorila u led. BUKVALNO.
"Da brinem, i to brinem samo kad...." tu stajem. Ne mogu da dovrsim recenicu. Ne smem, ne smem joj sada reci sta osecam. Strpljenje je nesto sto nemam a najvise mi treba.
"Samo kad sta?" upita me ali cutim. Malo mi fali da izvristim pred njom sve emocije koje cuvam u sebi ali se suzdrzavam.

"Sve jedno ni ne zanima me, nemoj dovrsiti recenicu kako god...."
"Jel to sve sto si me imao pitati?" Pita i cujem joj neljubaznost u glasu.Doslovno me mrzi.
"Da, da...am jesi li ti okej." Ignorise mi pitanje i ne odgovara okrece se na stranu.
"Okej ako je to sve ,moram da idem,zbogom." Kaze bez truncice emocije. Sve vreme osecam neku bol. Tuzna je. Vidim to, ne mora mi ona reci jednostavno kad voli nekoga osecas i njegovu srecu i njegovu tugu. Sve mogu da podnesem ali da je gledam tuznu to ne mogu. Ucinicu sve da je usrecim. Mogu da je usrecim, bas mislim da mogu. Dok ja razmisljam o milion stvari kako da je usrecim primecujem je u daljini. Da, otisla je. Ko zna koliko ovde dugo sedim u razmisljam o njoj na sred skolskog dvorista. Krecem kuci. Ona je ostisla a nisam joj rekao. Moram joj reci sad kad idem da joj odnesem njenoj kuci novac to jest platu koju mi je dao drug kod kojeg radi za nju. Tad cu joj reci sve sto osecam ako me izbaci napolje ili u najgorem slucaju izbaci iz zivota ja nemam vise razlog da zivim. Toliko je volim.

Lenina perspektiva:

Znala sam da nije trebalo da pricam s Urosem. Covece njega je tesko izbeci. Pokusavala sam i pokusavala ali uporan je ne zeli da stane ne zeli da prestane. Svaki ali bukvalno svaki razgovor s njim mi nanosi jos vecu kolicinu boli. Ne znam sta je hteo da kaze ali ni ne zelim da znam.Ne zelim da cujem jos neku od njegovih glupih fora. Idem ka kuci i svaki korak dok se priblizavam mojoj kuci me jos vise udaljava od stvarnosti. Navikla sam da me majka ceka kuci da dodjem iz skole.A sad je vise nema. Imam li razlog uopste vise da budem u toj glupoj prokletoj kuci bez nje?Ne zelim da se prisecam vinjenice da je vise nema ali ipak ne mogu. Sve me potseca na zenu koja me je donela na ovaj svet. Koja me je odgajila sama i radila dugo za malu sumu novca da bi ja zivela lepo. Da li ce mi se uopste zivot nastaviti ili ce stati tamo gde je i mojoj majci stao? Jedino sto sigurno znam to je da ne smem da padnem na Urosevu glumu ne smem da padnem na njega pa da kroz zivot prodjem kao moja majka. Malopre dok smo pricali pomenuo je da se brine? To me zbunjuje. Brine se za mene i pomaze mi. Mozda je to jos jedan od njegovih nacina... Ko zna... Prestajem da mislim o njemu jer ne zelim da jos vise sebi zadajem bol. Vec je dovoljno velika i bez njega. Sedam na kauc gde je moja majka provela poslednjih mesec dana.Kada sedam u tisini... Secanja mi naviru... Sva secanja moje majek mi se obrusavaju na mene i zadaju mi neopisivu bol. Nikad nisma osecala ovoliku bol. Najveca bol do sada mi je ova. Ko kaze da nije najveca bol kada izgubis majku ili dragu osobu onda taj neko nije ni okusio ovu bol. Ne placem. Suzdrzavam se. Ne smem da budem tuzna. Moram da ostanem jaka. Pored televizora ugledavam sliku mene i moje majke kad sam imala 6 godina. Obecala sam sebi da necu da placem ali ne mogu. Secam se te slike s mog rodjendana. Secanja me jos jednom zabadaju kao nozem u srce. Suze stizu jedna drugu i kvase mi obraze. Mislim da necu podneti ako me jos nesto potceti na stare dane kad je majka bila zdrava. U poslednje vreme od kad je bolesna stalno se je mucila. Zadnjeg dana jedva je pricala, nije nista jela i lezala je ne pomerajuci se citav dan.Zao mi je sto nisma provela sve vreme s majkom. Kad bih vratila vreme vise bih vremena posvetila njoj.Nekako bih pauzirala skolu. Ne znam kako ali ne bih isla u skolu. Bila bi sa majom i zajedno bih prolazila s njom kroz sve ovo. Nisam mislila da ce umreti, znala sam koliko je bolesna ali postojao je delic mene koji se je svom snagom borio da veruje da ce biti dobro. Kada mi je onaj doktor ili asistent sta god bio rekao da je vise nema osecala sam kao da mi se sve sto se skupljalo svih ovih godina sruslilo na mene kao teret.
Placem i jecam dok ne cujem d aneko zvoni na vrata. Ne otvaram i ne ustajem s kauca.Mislim da sam zakljucala ali ipak nisam kad vidim da ulazi bez da ja otvaram. To je bio Uros, pa naravno ko bi drugi. Ne znam zasto ali prvi put mi je drago sto ga vidim...

____________________________________________

Vote❤️

Evo nastavka, znam da ima greske ali ne mogu sad ispravljati, nekada ne zeli da mi odvoji od zareza vec me vraca tako da ima dosta sitnih nekih grescica ali ispravicu vremenom jer uredjujem vise price u isto vreme. Nadam se da vam se svidja deo i dobijala sam neke lepe poruke na stranici na instagramu i hvalaa vam punoo❤️