Savršeno nesavršeni (Završena)

194. deo

Umesto odlaska na streljački teren odlučila sam da ispraznim misli pre nego što počnem ponovo sa vežbanjem.
Sutra ujutru krećemo odavde, samo Mark i ja, dok Ognjen ostaje van svih tih opasnosti koje vrebaju iza ugla.
I dalje nisam spremna. Kako ću? Kako ću moći da se prerušim u policajku i izvedem baš sve ljude odande? Šta ću raditi posle toga? Užasno se plašim da ne zabrljam. Mnogo se plašim da ću uraditi nešto pogrešno i da će mi se nešto dogoditi. Kako sprečiti ubistvo Vasilija? Iako ne podnosim svog bivšeg dečka, ne želim smrt ni njemu, niti njegovim roditeljima.
Trgnem se kada mi neko položi ruku na rame.
Mark sedne pored mene pruživši mi limenku gaziranog soka.
J: ,,Hvala ti."
Uzdahnem te otpijem gutalj.
M: ,,Previše razmišljaš."
Pogledam u njega izneverovavši kako mi čita misli. Zna li o čemu i sada razmišljam ili je samo nagađao?
J: ,,Da, jer se bojim."
Stavim ruku na grudi. Srce mi nenormalno udara na pomisao sutradašnjeg dana.
J: ,,Ne mogu da pređem preko tog plana i da ga prihvatim. Mark, šta ću raditi nakon što izvedem sve ljude odande? Kuda ja da idem ako će vaši ljudi da sprečavaju terorizam?"
M: ,,Rekao sam ti da ću ti čuvati leđa. Samo budi na vezi sve vreme a ti i ja ćemo se čuti."
J: ,,Da li ću se i sa mamom čuti?"
On odmahne glavom te se zagleda u tamno jezero koje je sunce obasjalo njegovim zlatnim sjajem. Izgleda prelepo. Da nemam brige sada, potrčala bih prema jezeru i bacila bih se u toplu vodu koja mi kvasi stopala.
M: ,,Samo ti i ja. Ona očekujte od tebe previše a dobro zna da ne znaš mnogo."
J: ,,Zašto je želela da ja budem u timu?"
M: ,,Ne znam. To ni meni i dalje nije jasno. Sve vreme razmišljam o tome ali ne pronalazim odgovor na to pitanje."
Progutam knedlu te legnem na mekan pesak. Ispod glave stavim crnu duksericu te se pokušam opustiti.
J: ,,Valjda ćemo uskoro pronaći odgovor na to pitanje."