Zašto Baš On? 🔚

11. POGLAVLJE

Ležala sam u krevetu razmišljajući o onoj djevojci, kojoj ne znam ni ime. Zašto me je otela, otkud joj ideja da moji roditelji krišom učestvuju u poslovima mafije. Bilo je 11:42, svi u kući su spavali, sem mene. Trudim se zaspati, ali sve one stvari koje mi je rekla, ne izlaze mi iz glave. Kako uopšte zna za mene, moju sestru, naša imena? Pa sigurno nas je uhodila, ipak, mogla me je ubiti, mogla je uraditi svašta, ali samo mi je rekla par činjenica i zagrlila me, što je najčudnije. Ipak moram provjeriti o čemu se radi, ako je upravu... Ali ne! Moja mama to nikad nebi uradila, nikad nebi bila u mafiji, a šta ako jeste? Udahnula sam i okrenula se nastranu smišljajući plan za sutra.

Alarm mi je zvonio oko pola šest, ustala sam i uradila nešto što sam vidjela u filmu, kada je jedan momak trebao da istraži nešto. Napravila sam pahuljice, i završila sam sa jelom kad je moja mama izašla iz sobe, spremna da ode na posao. Ja bih trebala izaći pola sata posle nje. Kada je bio pravi trenutak izletila sam iz sobe i ušla pravo u kupatilo, zatvorivši vrata glasno. -"Rina, da li je sve uredu?" oglasila se mama iz kuhinje. Od samog nadimka Rina mi je pozlilo, pa sam uradila ono što moram. Stavila sam dva prsta u usta i ispovraćala se. U roku od nekoliko sekundi stvorla se pored mene, i ja sam pustila vodu. -"Šta je bilo, zašto povraćaš?" zabrinuto me pogleda i ja se zastidi, ne moguće da je ona u mafiji, glupa sam što imam želju i da provjerim to, ali znam da kasnije nebi imala mira ako to ne uradim.

-"Mora da sam juče u kinu nešto pojela što nije dobro, malo me boli stomak, izvini mama, ali ja nemam snage da idem u školu", složila sam neku facu i uhvatila se za stomak.
-"Ne brini se za školu, nazvaću ja tvoju razrednicu i javiti joj da si opet bolesna". Zagrlila sam je i zahvalila. Dok sam je grlila, osjećala sam se tako čudno, kao da grlim drugu ženu. Napokon, otišla je. Ušla sam u sestrinu sobu, i vidjela da još spava, škola joj je tek u podne. Tiho sam zatvorila vrata i ušla u maminu sobu. Kad sam zatvorila vrata za sobom, jedna misao mi je prošla kroz glavu. Ja uopšte nisam ni bila nikad u njenoj sobi. Vau, zvuči nevjerovatno. Otišla sam do njenog noćnog ormarića, ali nisam ništa pronašla, u drugom takođe ništa. Sagnula sam se ispod kreveta i vidjela jednu kutiju. Odmah sam je uzela i otvorila, spremna da vidim šta se nalazi unutra. Ah, bile su to obične cipele. Otvorila sam poveliki ormar, i razgledala. Nije bilo ničeg sem odjeće, štikli za posebne prilike, i jednog crvenog kofera. Uzela sam kofer ali je bio prazan. Pogledala sam ka stoliću za šminkanje. Kada sam pregledala male ladice, našla sam jednu skrivenu, koja se nalazila iza stolića. Stolić je bio uz zid tako da se ta ladica nije vidjela. Otvorila sam je i odmah sam se pokajala. Osjetila sam trnce po svom tijelu gledajući u pištolj. Tačno tako, pištolj! Otvorila sam usta i uzela ga u ruke, bio je mnogo težak. Našla sam jednu malu kutijicu punu municije. Iako nisam sebi htjela priznati, u podsvjesti sam znala da je ona djevojka bila upravu. Nema drugog objašnjenja za čuvanje pištolja sem da se koristi u mafiji. Nisam htjela više razgledati, sve sam vratila kako je i bilo. Uzela sam papir i napisala porukicu sestri:

Ponovo sam se prehladila, povraćam, boli me stomak itd.. Slušaj me Anđo!
Ako se mama ranije vrati sa posla reci joj da sam otišla kod druga čija je baka apotekarka. Vratiću se kasno, i reci joj da ne brine. Budi dobra u školi, xoxo❤

Stavila sam papirić ispod njenih vrata, uzela torbu i u nju stavila cigare, punjač, mobitel, i jednu romantičnu knjigu. Knjige su mi uvijek bile spas, kada ih čitam, postajem neko drugi, odlazim u drugi svijet koji predstavlja mir.
Otišla sam na 'aerodrom' koji smo zvali Stanica. Bilo je mnogo ljudi, zaobišla sam ih, gledajući u potrazi za poznatim licima. Moje oči su susrele jedne smeđe. Njegov pogled me uvijek sasiječe, oduzme mi dah, ali ne i ovaj put. Okrenem se i trčeći odem u napuštenu kuću. Tražila sam Margaret ali je nisam pronašla.
-"Hej, jesi li vidjela Margaret?" upitala sam jednu djevojku koja je upravo zabadala iglu u ruku, u potrazi za venom. Početnica, pomislila sam. -"Otišla je da reši nekog frajera" kratko je odgovorila.
Zahvalila sam joj se i otišla na isto mesto gdje sam sjedila prošli put. Sjela sam ispod razbijenog prozora i zapalila cigaru. Moram biti jaka, ako sam odlučila da saznam istinu koju mama krije od mene moram se nekome pametnome povjeriti. U sebi sam odlučivala koja je osoba najbolja i najsposobnija da mi pomogne. Karin- dobra drugarica, ali predobra za takve stvari, ubila bi me kad bi čula da pušim, a ko zna šta bi uradila kad bi čula za ovo. Mislim da nebi bila dovoljno hrabra da mi pomogne.
Kris- njega mogu da zaboravim, što prije to bolje. Leon i Margaret također ne. Leon je dobrica i nebi pristao da mi pomogne, a Margaret bi usljed neke akcije pošizila ako nebi uzela neku drogu, to mi ne treba. Rastužila sam se pri pomisli da sam sama, ali uvjeravala sam se da sam jaka, jedina osoba koja mi može pomoć je ona 'Gospodarica', ali budući da sam prespavala vožnju, ne znam gdje se nalazi. Ne znam joj ime ali znam za Marcusa, to je jedini čovjek kojeg sam zapamtila. Pozvala sam taksi i otišla do restorana da doručkujem.

****   ****  ****
Vratila sam se kući nakon doručka i uzela mobitel u ruke, valja se prihvatiti posla. Kucala sam sve na internetu što se tiče mafije. Kada nisam uspjela pronaći onu djevojku ukucala sam 'Marcus mafia' i na sreću bilo je nešto o njemu. Piše da krade automobile, da je bio i diler, prodaje oružje, i optužen je za nekoliko ubistava. Trenutno se nalazi u nepoznatoj grupi-mafijaša, i to je sve. Postalo me je iskreno strah biti u istoj kući sa osobom koja je mafija i koja je navikla da ubija. Umirila sam sebe činjenicom da mafijaši koliko god loši bili, nikad nebi povrijedili svoju obitelj. Nije mi preostalo ništa drugo, nego se boriti, špijunirati, osluškivati i nadati se da će me ona djevojka ponovo kidnapovati. Odlučila sam prošetati par ulica dalje, možda mi se posreći i nađem onaj kombi. Moja sestra još spava, realno i ja bi na njenom mjestu, škola joj počinje u 12 a sada je tek 10:02.

Došla sam do mjesta gdje su me oteli i stala. Djevojka mnogo zna o meni, mafijašica je, a sigurno ima i ljude koji me prate, očigledno je da stojim ovdje čekajući njih. Iz misli me je prekinula škripa guma. Crni kombi mi se približavao i lagano usporavao, kada se dovoljno približio, otvorila su se vrata i ja sam bez razmišljanja uskočila unutra. Kombi se nije zaustavio, samo je nastavio istom brzinom. U kombiju su bili isti ljudi kao i prošli put, prepoznala sam Marcusa, a ostalu dvojicu znam po viđenju. Iako su bili zastrašujući znala sam da me neće povrediti i iskreno osjećala sam se sigurno među njima, kao da im pripadam. Ta mi misao ulije još veću snagu pa kažem:
-"Vozdra Marcuse, nismo se dugo vidjeli" nasmijala sam se sarkastično. Nije odgovorio, pogledala sam u retrovizor i vidjela sam da se smiješi. I to je nešto...
Ovoga puta sam vidjela gdje idemo, sigurno su znali da sam bezopasna i da ću ih ponovo čekati na 'dogovorenom' mjestu. Prošli smo puteljkom kroz malu šumicu i stigli smo do velike vile. Znala sam da pješke nikada nebi stigla do ove kuće tako da mi je jedini prevoz ovaj kombi, a i put je malo komplikovan da bih ja vozila.

-"Zdravo Katarina, znala sam da ćeš mi se vratiti, sestro". Smješkala se. Kao da me je neko opalio po glavi, sledeće što sam vidjela je tama...

Hvala još jednom svima na čitanju i na 100+ pregleda xoxo ❤
P.S. ova djevojka mafijašica je godinu dana starija, ali greškom je u prethodnom poglavlju napisano mlađa!