Stupid me

Um... Da.

I pogodite tko je na maminom laptopu i piše na Wattpadu dok nikog nema doma. Tako je. Ni manje, ni, više nego ja.

Ali imam i dobar razlog.

Prekjučer smo moje dvije sestrične, Marija i Monika, moj bratić Jakov i ja i ja išli do jednog potoka u šumi, daleko iza naše kuće. Moja sestra je odustala nakon dva koraka. Ne čudi me.

Šećemo se mi, bacamo grude zemlje, trgamo još neizrasli kukuruz, uništavamo drugima oranice... Pohvalno od nas. Bili smo već na pet metara od odredišta kad ono, Marija naglo stane i zadubi se u jednu točku. MI smo se okrenuli s upitnim pogledima.

''Nemam mobitel.'' Prošaptala je i pokazala je na prazne džepove traperica. Znala sam da se ne šali. Samo ona može izgubiti mobitel u poljima...

''Pa baš si glupa, lijepo sam ti rekla da ti ga ja nosim, ali nee. I kaj ve?'' dramatizirala je Monika. A brate ima jedva osam godina.

Na brzinu sam smislila savršen plan. Dakle, nakon što sam se pošteno odsmijala i već zamišljala reakciju njezinog tate (ironičan smijeh pa nakon toga razočarajuć pogled), sam im ispričala što ćemo.

''Može mi netko nabaviti lišće!'' to je vikao Jakov, jer budala se baš sad sjetila obavljati veliku nuždu. Lupila sam se po čelu, a Monika je preokrenula očima.

Monika i ja smo otišle do moje kuće po mobitel moje mame nadajući se da kad nazovemo Marijin da će zvoniti. Za toga je Marija ostala tamo i tražila.

Po putu, kad smo bile samo jedno polje udaljene od kuće, čule smo kako se netko dere. Okrenula sam se i vidjela Jakova i Mariju kako trče. Ma krasno. Jakov je rekao da si je Marija prepičila patiku s grančicom i da ima rupu u patiki i da joj ide krv. Pa još bolje. Sad sam ja odgovorna za pronalazak njenog mobitela.

Kad sam uzela mami njezin mobitel iz ruke i objasnila priču s Marijom i mobitelom, nas troje, bez Marije smo se vratili i tražili. Nazvala sam s maminog moba Marijin i tako smo ga tražili.

I znate što?

Da. Našli smo ga.

Nije bio u nikakvoj rupi ili grabi. Bio je točno na jednom polju gdje smo bacali grude zemlje.

Nitko nije mogao vjerovati da smo ga našli.

I pouka ove priče je da kad idete negdje s mobitelom da ga stavite u dubok džep od traperica, a ne u jedan koji jedva se vidi kak je malen i da ne zaboravite da ga imate sa sobom.

Xoxo, poz do sljedećeg puta!