Probudio me je zvuk koji se može porediti sa udaranjem u gong, iskočio sam iz kreveta momentalno i potrčao, izbezumljen. Od kada sam saznao za Kristijana stalno sam na oprezu i najmanji šum me plaši,trzam se za svaku sitnicu, Marko i Stefan su se takodje probudili, potrčali su za mnom.
Buku je pravio Markov otac, ponovo pijan, išao je hodnikom, jednom rukom se pridržavao za zid, a u drugoj je držao flašu piva, obarao je slike i vaze, nije obraćao pažnju na ono što radi ili prosto nije bio svestan, nisam siguran.
Osetio sam sažaljenje prema tom čoveku, kao i prema svom drugu, nije ovo zaslužio...
Marko se progurao izmedju Stefana i mene i prišao svome ocu, uhvatio ga i poveo ka kupatilu.
"Beži od mene budalo mala," vikao je besno, a zatim je potegao dobar gutljaj iz svoje flaše.
"Šta čekate, dodjite da mi pomognete," doviknuo je Mark.
Prišli smo im, uhvatio sam njegovog oca za levu ruku, dok ga je Marko držao za desnu, a
Stef ga je pridržavao oko struka.
Odveli smo ga do toaleta, čim je ušao unutra zaleteo se ka wc šolji i počeo da povraća,
Marko mu je pridržavao čelo, kako može da brine o njemu posle svega što mu je priredio?
Odmakao sam se najviše što sam mogao, nisam podnosio da gledam druge ljude kako povraćaju. Eto, ni to ne razumem. Zašto trpi sve ovo?
Kada je izbacio sve iz sebe, legao je na hladne pločice i zagledao se u svog sina krvavo crvenim očima.
„Zašto me ne ostav...ostaiš...ostiš..." pokušao je da kaže, ali jezik ga nije slušao.
„Napolje," na kraju je nekako prevalio preko jezika, glas mu je stravično podrhtavao.
Pogledao sam Marka, oči su mu se napunile suzama, ali je uspeo da se suzdrži, ostavili smo ga i vratili se u sobu.
„Kako je mogla to da mu uradi?" ponavljao je Marko dok je ležao i gledao u plafon.
„Kako je mogla tako da ga ostavi?"
„I bolje mu je bez nje jebe se sa svima," izletelo mi je pre nego što sam i razmislio o tome šta pričam.
Marko je naglo ustao i zagledao se u mene.
„Šta si rekao" upitao me je.
"Ovaj...Ništa," pokušao sam da se odbranim.
„Spavao si sa njom! Spavao si sa mojom maćehom!" počeo je da besni, pocrveneo je.
„Ona je obična kurva!" bes me je obuzeo, nisam kontrolisao svoje reči samo su izlazile iz mene.
„Spopala me je odmah prve noći! Odvela me je u sobu dok ste vi spavali! Imali smo tako dobar seks, tvoj matori je izabrao iskusnu!" urlao sam besan zbog njegove reakcije.
Markove oči su se na trenutak ispunile očajanjem i bolom, već sledećeg trena bes se vratio.
„Ti si jedan odvratni, nezahvalni, prljavi debil! Moj otac je bio srećan sa njom, nije me briga kakva je osoba dokle god ga usrećuje!" zabolele su me ove reči više nego što sam pokazao, ipak nisam se zaustavio, moj prokleti ponos je besneo.
„Tvoj otac je budala, izabrao je ženu koju je jahalo pola Novog Sada siguran sam u to!"
„Sada mi je jasno, zaslužio si ono što se dogodilo Neveni i tebi," tiho je rekao.
Nisam mogao da verujem da je to kazao. Kako je mogao?! Zna koliko me to boli.
Okrenuo sam se i krenuo napolje, Stefan mi je prišao i povukao me nazad pokušavši da me zadrži.
YOU ARE READING
Život u petoj brzini
Mystery / ThrillerTri prijatelja tinejdžera, u svetu alkohola, droge i nasilja. Tragaju. Pokušavaju da pronađu ljubav, sreću, smisao života? Samo žele da provedu letnji raspust u miru!!!! Da li je to previše?!