Uzalud bežiš od sudbine

10.Deo

- Da li sam sada pravilno pozdravila svoga gospodara?- upita.

- Da, sada jesi!- potvrdi on.

Bila mu je čudan.Suzana se osmehnu i izvuče mu se iz naručja, pođe ka salonu.Išao je za njom kao opčinjen i mislio da da li je ona stvarno biće.Nisu ni bili svesni da ih neko posmatra.Bio je to Bert.Zanimalo ga je kako će se cela ta stvar odvijati.Iako je znao za sestrine razloge nije bio uveren u njen uspeh.Ona se igrala vatrom koja je mogla da je povredi.Ko će od njih dvoje pobediti a ko izgubiti? Povukao se u radnu sobu i pozvao advokata.Imao je prečih poslova da obavi.Njegova sestra je mogla i sama da izađe na kraj. Za to vreme u salonu se razvila rasprava o datumu venčanja.

Najzad Suzana priđe kompjuteru u uglu .U svim dnevnim boravcima instaliran je po jedan. Kliknula je nekoliko puta i reče:

- Za tri nedelje se završavaju sve moje obaveze i imam 4 meseca slobodna.Bila su predviđena za istraživanja u Peruu ali ću to odloćiti za neko kasnije vreme. Znači možemo zakazati venčanje za prvu nedelju juna a to je vreme kada ni Bred nema mnogo posla, zar ne? - obavesti ih.

- Ja imam saradnike kao i ti , tako da uvek mogu da imam slobodnog vremena a ako si mislila na poslove vezane za imanje, tata i Džordž će izaći na kraj sami - reče joj.Gđa Irina će na toČ

- Znači venčanje će biti prve nedelje juna.Deco jeste li razgovarali o medenom mesecu? - upita ih.Suzana pocrvene i pogleda Breda.On se osmehivao.Oduševilo ga je to što je pocrvenela.

- Spremam Suzani jedno iznenađenje! - reče.Suzana se osmehnu zahvalno, o tome uopšte nije razmišljala.

- Pa ako ste svi zadovoljni ja bih vas napustila.Htela sam na jahanje.Brede, hoćeš li sa mnom? - upita ga.

Malo razgibavanja bi mi dobro došlo! Važi - pristade.

- S mojom tetkom nikad ti neće faliti razgibavanje! - odjednom se javi Boris.Njegove reči izazvaše šok. Suzana se ukoči u mestu.Snežana poskoči na stolici i zagrcnu se.Bred prsnu u smeh.

- Mama, pa šta sam sad rekao.Mislio sam na tetkinu volju za stalnim kretanjem. - uplašeno će Boris.Snežana se nekako povrati i uze ga u naručje.Bred je nastavio da se nezadrživo smeje a uskoro mu se i ostali pridružiše.Suzana ih je gledala a onda pogledala u Borisa. Njegovo lice je pokazivalo da će svakog trenutka zaplakati, ona mu priđe i uze ga u naručje.Obrisa suzne oči.

- Ne brini srce moje malo.Nisi ti ništa loše rekao ali mi stariji imamo pokvarenu maštu i za to smo mi krivi.Ti si uspeo samo da nasmeješ svog budućeg teču i tako ga opustiš i razveseliš.Brede, možeš li prestati sa tim smehom? - osorno će Bredu. On se malo primiri i uze Borisa u ruke.

- Dođi ovamo.Hajde ti si muškarac i ne treba da za svaku sitnicu plačeš. Ti si samo glasno rekao ono o čemu sam ja mislio u sebi. Je li u redu?

- Jeste čika Brede!- uzviknu srećno mali Boris.Bred ga pusti i on sa Dejvidom i Bredlijem odjuri u sobu za igru.Bred se okrete Snežani.

- Snežana, nemoj da ga grdiš.Deca su najnevinija bića na svetu i najiskrenija - reče joj.Snežana ga pogleda i osmehnu se.

- Neću, ne brini!Ni ja ni Bert ga još udarili nismo.Nije bilo potrebe za tim - objasni.Meri uzdahnu.

- Volela bih da je i moj Dejvid takav - reče.

- Meri, to sve zavisi od vaspitanja.Ja i Bert smo od početka sa Borisom razvili odnos drugarstva i razumevanja.Imao je samo godinu dana kada smo ga poveli sa sobom u junglu u jednu ekspediciju.U divljini ima svakakvih opasnosti ali on je shvatio da je siguran samo ako je uz nas dvoje.Razvili smo kod njega onaj instikt samoodržanja i srećni smo zbog toga! - objasni joj.