10 Minuta U Raju/Paklu-ZAVRŠENA

22. dio

Ispod ovog dijela ima jedva važna obavijest, pa bih vas zamolila da je pročitajte!

"I ja tebe...ćao"

Već 5 minuta sjedi zamišljena. E sad je dosta, moram otkriti šta joj je.

Ja:Rea
Ništa...
Ja:Reaaa
-malo sam ju drmnila na što se odmah trgnila i pogledala me
Ja:Šta se događa?
Rea:Ma ništa, samo sam se zamislila
Ja:Rea, otkako si pogledala na mobitel sjediš tu i razmišljaš. Šta je bilo? Nije valjda da mi ne vjeruješ?
-pitala sam ju već pomalo tužno jer ja njoj skroz vjerujem, a ona meni očito ne

Rea POV

Ona misli da ja njoj ne vjerujem. Ali, ako joj kažem samo će se brinuti bezveze. Reći ću joj. Šta drugo mogu!?

Ja:Dobro, ajde u moju sobu
-krenile smo prema mojoj sobi
Filip:Gdje ćete vi?
Ja:Ma idemo sam na brzinu do sobe
Matej:Oke
...
Lea:Iii?
Ja:Obećaj mi da se nećeš brinuti bezveze i da nećeš nikome reći
Lea:Rea, plašiš me
Ja:Netko mi svake godine čestita rođendan
Lea:Tko? Kako?
Ja:Ne znam tko. Isto broj mi pošalje poruku svake godine. Tipa "sretan rođendan, volim te" ili ovogodišnja (ako ta riječ opće postoji hahaha) "sretan rođendan princezo moja" i srce
Lea:Pa šta nisi nazvala tu osobu?
Ja:Misliš da nisam probala!?
Lea:A ništa onda, saznat ćemo mi kad tad. Ne brini se! A sad idemo dole kod ostalih
Ja:Ajde
-otišle smo dole i svi su gledali film.
Nismo ih htjele ometati pa smo samo sjele. Lea je sjela do Filipa, a ja sam sjela na jedino slobodno mjesto pokraj Mateja. Već na pola filma sam zaspala.
Kada sam se probudila ostali su još uvijek spavali. Mama je otišla malo na plažu, pa je rekla da ide poslije u trgovinu. Dobra stvar je ta da zna engleski. Ustala sam se i otišla u kuhinju napraviti nam nešto za jelo. Pravila sam lazanje jer mi se to jelo. U jednom trenutku sam čula hodanje i Matej je došao do mene.

Matej:Hmmm, šta tako fino mirišeeee?
Ja:Lazanje
-nasmijala sam se njegovoj reakciji
Ja:Ostali još uvijek spavaju?
-pitala sam nakon nekog vremena
Matej:Da
-nastavila sam sa pripremom lazanja. Nakon 5-6 minuta Matej je progovorio
Matej:Slušaj, moram ti objasniti onaj dan...
Ja:Matej, sve okej. Nismo zajedno ne moraš mi objašnjavati. Bilo i prošlo.

Matej POV

Ovo što je rekla je istina. Jako bolna istina, ali moram joj objasniti kako stoje stvari.
Ja:Rea, ja te volim i taj dan mi je Lara bila prijetila nožem. Ti i sama znaš da je ona luda.
-rekao sam to jako tužno, jer sumnjam da će mi povjerovati, ali istina je
Rea:Čekaj, ti hoćeš reći da je ona tebi nožem prijetila i da si ju moramo poljubiti?
Ja:Ona je mene poljubila. Ja sam se odmaknio i onda mi je pokazala nož i nasmijala se onako odvratno.
-rekao sam potpuno ozbiljno
Rea:Ja...ne znam
Ja:Nee, oke...ja sam ti morao to objasniti
Rea:Samo, moram razmisliti o svemu. Vrloo je zbunjujuće!
Ja:Slažem se
-nasmijali smo se. Predivna jeee.

Rea POV

Oke...jako zbunjujuće. I šta bi ja sad trebala? Uhhh, ubit ću seee...ako mu ne dam šansu opet će radit sranja, a ako mu dam šansu teško je jer je on u Hrvatskoj, a ja u Turskoj. Ne znam. Ilii da budemo samo prijateljiiii...

'Ne budali, ti to ne želiš'

Uhh...začepi!!!
...

Matej POV

Stoji tu preda mnom i gleda samo u jednu točku...mahnuo sam joj par puta ispred lica, ali ništa...

Ja:Reaaa
Rea:A? Šta?
Ja:Jesi dobro?
Rea:Da...samo sam se zamislila nešto
Ja:Aha, oke
-krenio sam prema dnevnom. Sutra navečer oko 6 idemo natrag za Hrvatsku. Da...samo dva prokleta dana smo moglu ostati zbog škole koja se hvala Bogu još malo završava. No, Rea to ne zna. Nismo znali kako joj reći, pa smo se dogovorili da joj kaže onaj tko bude mogao i htjeo.
...

-----Dan polaska-----

Rea POV

Jučer mi je Lea rekla da danas idu. Jako mi je žao. Sada je 4 sata i cijela ekipa se pakuje, a ja pomažem koliko mogu. Otići ću s njima do aerodroma.
...
Pola 6 je trenutno i na aerodromu svi sjedimo i čekamo njihov let. Odjednom je neka ženska rekla da je let za Hrvatsku svi su se ustali i počeli smo se pozdravljat, a meni su suze krenile. Do mene je zadnji došao Matej.

Matej POV

Otišao sam zadnji do nje te ju zagrlio. Obrisao sam joj suze i poljubio ju u obraz.

Ja:Nemoj plakati, vidjet ćemo se još malo
Rea:Falit ćete mi
Ja:I ti nama. Ajde ja sad moram ići
-krenio sam, no Rea me uhvatila za ruku

Rea:Ne mogu više
-ja sam ju pogledao zbunjeno no odjednom me poljubila. Sad sam jako zbunjen, ali i jako sretan.
Cijela ekipa nas je pogledala i svi su bili sretni, no sve što je lijepo kratko traje. Morali smo na prokleti let.
Uzvratio sam joj te se odmaknio
Ja:Moram ići
Rea:Ja...oprosti...nisam...

Rea POV

Ja:Ja...oprosti...nisam...
-Nisam stigla dovršiti, a on me je poljubio.
Matej:Volim te, ćao
Ja:I ja tebe...ćao
-prvi dio sam rekla znatno tiše nego drugi.

Ispričavam se ako ima djelova priče koji nemaju smisla. Nemam baš vremena za pisanje pa to radim navečer. Zna se dogoditi da zbunim i napišem nešto treće što nema veze sa ostalim djelovima. Hvala svima koji je čitaju i koji budu čitali!

Također, planirala sam završiti uskoro priču i početi pisati novu. Imam baš dobar plan za nju. Bit će puno bolja od ove. U to sam sigurna.