Stupid me

Mačke

Ukoliko niste znali, ja imam male mačke. Mene podsjećaju na štakore.

Nemam puno njih ali ipak dovoljno da vas izmuče do tog stupnja da iz samo želite primiti i nogom katapultirati da odlete do Shanghaja i nazad.

Imam četiri mala mačića. Prvo da im čujete imena. Ja sam ih smišljala i mislim da su legendarna.

Prvo, mama im se zove Mizzy.

Kako je došlo do tog imena?

Imam još dvije mačke kojima su imena Mimi i Lizzy i kad uzmete prva dva slova od Mimi i zadnja dva od Lizzy ispadne Mizzy. Ja sve opet smišljala, naravno.

Jedan mačić, nemam pojma dali je cura ili dečko ali to je u potpunosti nebitno, se zove Zimy. Samo zamjenite redoslijed u imenu Mizzy.

Drugi se zove Izzy. Maknete M od Mizzy. Također se ne zna kojeg je roda. Mislim, moglo bi se znati ali imamo ovdje jednu nesposobnu osobu za određivanje toga. Čak mislim da su mama i sestra pogledale koji su muški a koji ženski ali nisu me informirale pa ostajem na svojim imenima.

Treći se zove Skwizy. To mi je ime prvo palo na pamet nakon imena Izzy.

I četvrti ali ne i najmanje vrijedan, Kaktus. Ja volim kaktuse, pa zašto da se mačka je zove kaktus?

Pa sad kad ste ih upoznali, ja bih nastavila s pričom.

Jučer je netko ostavio ulazna vrata od ulaza otvorena. Ulazna vrata od ulaza..? No comment.

I sad pošto su ti štakori (khm mačke) na terasi, a terasa je pred ulazom, onda jako lako mogu ući u kuću.

I ušli su.

Ja, začudo nisam bila u svojoj sobi. To je pohvalno. Bila sam u radnoj sobi koja je odmah do stepenica koje su desno od ulaznih vratiju i vode gore do redne sobe.

(Zanemarite moje neprofesionalno i totalno jadno opisivanje.)

I tako, sjedim ja na stolcu, tipkam po maminom laptopu (pola mog trenutnog života se bazira na postojanje njezinog laptopa), visim okolo i ne razmišljam o pametnim stvarima.

Odjednom, čujem ja nešto se glasa. Prekinem s radenjem ničeka i načulim uši.

Opet se nešto zaglasa.

Odem van iz sobe i stanem na hodnik. I četri mačića prelete kraj mene točno u dnevnu sobu.

(Naša kuća je mnogo čudno napravljena, sve je povezano, ima puno prolaza, i samo se vrtite u krug, ako želite poseban nastavak o tome samo pišite)

Ja sam se prvo u stilu Jack Sparowa okrenula za njima i razmišljam što je to upravo bilo.

Vidim da ovi pacovi od moje braće trče u dnevnu sobu i deru se nešto da su mačke ušle u kuću.

Sporo sam ušla u dnevnu sobu i vidla sve.

Svi se trgaju, padaju i pokušavaju uloviti mačke. Tata se smijao sa strane baš kao i ja, a mama je vikala tko nije zatvorio vrata.

Bilo je zanimljivo sve dok jedan mačić, mislim da Zimmy, nema veze bit će Zimmy, nije pobjegao iz dnevne i nastavio trčati po drugim stepenicama koje vode na treći kat. Mislim da su vrata svih spavaćih soba otvorena. I evo sranja.

Zimmy je pobjegao točno u Klarinu sobu. A znate da su u njezinoj sobi sve legići po podu?

I dok sam ja bosom nogom zakoračila na to...

Zimmy je već stigla obići cijelu sobu dok sam se ja sjetila što zapravo radim.

Otišla je pod krevet. Trebalo mi je pola sata da ju izbavim. Bolje rečeno da sebe izbavim od ovog užasnog posla.

I onda sam se skoro srušila kad sam išla dolje.

I zaključak iz ovog je da ako imate mačke, koje su lude, i koje su vani, nikako ne ostavljate otvorena ulazna vrata.

I meni bi dobro došao lift u kući.