Iza kulisa

¦ 8 ¦

"Doma sam." rekla sam ulazeći u kuću.

"U kuhinji smo." čula sam majku i zaputila se u kuhinju.

Ušla sam ostavljajući torbu na stol i uzimajući čašu vode.

"Bok Andrea." pozdravila sam Liamov mamu koja je sjedila za stolom sa mojom majkom.

"Bok Maze, kako je bilo u školi?" pitala me razmjenjivajući poglede s mamom.

"Pa bilo je dobro. Par nesuglasica s ljudima, ali ništa posebno." odložila sam čašu i uzela jabuku u ruku.

"Stvarno? Ja sam čula nešto drugo." pogledala sam Andreu upitnim pogledom.

"Što to?" što su sad smislile.

"Pa čula sam da si instruktorica Liamu." nasmijala se zlo. Krenula sam nešto reći, ali me mama prekinula.

"Stvarno?" moja mama se pravila iznenađeno pogledavši prema meni. "Maze, dušo, to je super. Kad ćete se naći?"

"Još se ni-" pokušala sam joj odgovoriti da se nismo dogovorili no opet sam bila prekinuta.

"Pa možete nakon škole. Svaki drugi dan kada imate kemiju.jjk" rekla je Andrea.

"Dogovoreno onda." rekla je moja mama umjesto mene.

Ja sam samo gledala u njih poluotvorenih usta. Upravo su se dogovorile za instrukcije, ne uključujući nas ni malo.

Suzila sam pogled i dobro ih odmjerila. Planiraju nešto sigurna sam u to.

"Ah hvala vam odvjetniče i časni sudče na tako unikatnoj kazni zasluživši je čime?" pogledala sam u njih dvije na što su prasnule u smijeh.

"Zasluživši svojim ratom između vas dvoje." rekla je mama na što je Andrea potvrdno klimnula glavom.

Preokrenula sam očima i uzela ruksak te ga stavila na ramena. "Odbit će vam se to o glavu. Vjerujte mi." rekla sam im i napustila kuhinju.

...

Sva zadaća je napisana, svi ljudi za audiciju prepisani po ulogama i razvrstani po danima, a ja se spremam za trening.

Iskreno da kažem, ne znam kakva će atmosfera biti sada na treningu. Istina ni jedan ni drugi ne znaju tko sam, ali će s moje strane biti malo drugačije.

Uzela sam torbu sa stvarima i palicu te se zaputila prema izlazu iz kuće.

"Ja idem." zaderala sam se da me mama i tata čuju.

"Kuda ti to ideš?" ispred mene se pojavio Jeremy.

"Umm van?"

"Sa palicom?" prekrižio je ruke sa sumnjivim pogledom.

"Idem se klizati." odgovorila sam pokušajući proći pored njega, no nije mi dozvolio. Odmjerio me od glave do pete razmišljajući.

"To si ti? Zar ne?" pojavio mu se osmijeh na licu kao da je upravo shvatio nešto.

"Ja sam što?" pogledala sam ga upitno.

"To si onaj Wolf o kojem svi pričaju?" oči su mu se caklile od sreće.

"Ne, ne znam o čemu govoriš." prošla sam pored njega.

"Piše ti Wolf na palici, nemoj me pravit glupim." pogledala sam i pregledala palicu da nađem gdje piše. Znam da nisam nigdje zapisivala ime da ju netko ne nađe kod mene i poveže 2 i 2.

"Ne piše nigdje, ovime si samo dokazala da si to ti." imao je zli osmijeh.

"Okej priznajem, ja sam Wolf." rekla sam poraženo, "Ali ovo ne smije nitko saznat." prošao je po ustima kao po cifu i pretvarao se da ga je zaključano i bacio ključić.