Pravda za budalu

5. Trčaćeš dok se ne onesvestiš

Postoje tri strvari na ovom svetu koje su nervirale Zvezdanu. Prva je naravno Emilija, druga je razmazana maskara a treća je čekanje. Navikla je da nju čekaju, za bitne stvari je vredno čekati, ali ono što nije bitno jeste grejanje dupeta na stolici zbog nebitne stvari kao što je disciplinska. Ona se neće promeniti, to je zacrtala kada je prvi put čula za program. Dovoljno lečenja je imala na rehabilitaciji i radije se ne bi tome vraćala. Može da se pravi da je sve okej, sve nebitne osobe su joj rekle da je odličan lažov što ona stavlja u isti koš sa glumom.

Prostorija za disciplinsku je zapravo stara sala za vežbe. Vidi se da je stara po oronulim zidovima i buđi. Sugurno su želeli da atmosvera bude jeziva da bi ih uplašili. Zvezdana nije bila uplašena, bila je zgađena. Vazduh joj smrdi, prašina je tera da kija i ima osećaj da joj pauk gmiže po kosi. Napolju je uveliko pao mrak pa se teže vidi, što joj je olakšavajuća okolnost. Bila je sama. Kada je ušla sela je na jedinu stolicu koja je bila na sred sale. Lupkanje njenih štikli o pod je bio jedini zvuk. Izgleda da je ipak pomalo nervozna iako to neće da prizna.

Iznenada reflektori su se upalili i centrirali ka Zvezdani. Pokrila je oči od jakog svetla.

„Sveta bogorodice napokon."

Momak u crnom mantilu polako korača ka njoj vučeći za sobom stolicu. Škriputanje je bilo tako neugodno da je Zvezdana mislila da će joj uši prokrvariti. Nije mogla da mu vidi lice zbog svetla ali po gradji ne igleda staro kao ostali profesori. Šta više oblik tela je tačno po Zvezdaninom stilu. Vitak ali širok u ramenima. Seo je preko puta Zvezdane i prekrstio ruke. Sada kada može da mu vidi lice primetila je da su isto godište.

„ Mislila sam da ću biti jedina ovde, da li znaš kada će neko od upravnika da dodje pa da završimo više sa ovim"

Osim hladnog pogleda koj joj svo vreme upićuje, ništa joj nije odgovorio. Onda se nasmeja.

„Da li sam rekla nešto smešno?"

Ovog puta Zvezdana prekrsti ruke.

"Niko neće dolaziti, tvoja disciplinska je uveliko počela Zvezdana"

Zvezdana okreće okolo glavu da vidi možda li ih iko posmatra iz daleka. Nije joj bilo čudno što joj zna ime, onaj ko nije čuo za nju sigurno živi ispod kamena.

„Tako si mršava i sitna da čovek ni ne pomisli da možeš toliko štete da naneseš."

" Hvala na komplimentu, tajna je u zelenom šejku"

Momak pomazi usne pa je još jednom dobro odmeri. Zvedana je primetila ožiljak na gornjoj usni, već je izbledeo ali se vidi da je rana bila duboka.

"Onda ne moram da se brinem da mi odmah presvisneš, imamo dosta zabavnih stvari da uradimo."

"Ko si ti uopšte?"

„Tvoj disciplinski inspektor"

„Malo si mlad da bi bio isnpektor"

„Svako može da se prijavi, starešine misle da je efektnije da instruktori budu isto godište, ipak se mi najbolje razumemo."

„Znači čak i ja mogu da se prijavim"

„Sumnajm da bi tebe prihvatili, znaš ipak si umalo spalila celu akademiju, ugrozila život svim studentima koji su bili tamo i zamalo ubila sebe. Sa takvim rezimeom ja te ne bih ni u prodavnicu primio.„

Očekivala je da joj instruktor bude arogantan, ipak nije zaslužila bolji tretman, ali kod njega je postojalo nešto više. Od kada je ušo osetila se ogorčenost prema Zvezdani. Momak ustade i počne da se šeta oko nje, ruke u džepovima."

"Izgleda da ova akademija vredi manje i od prodavnice pošto  su tebe zadržali. Tata ti je odradio dobar posao, ipak niko ne želi da se zameri vrhovnom komandantu.  Reci mi da li maltertiranje nevine dece čini posebno zadovoljstvo."

Zvezdana zakoluta očima.

"Samo četvrtkom, tada volim da ih progutam žive"

Momak joj stisne rame i šapne joj u uvo

"Osim moje sestre ona ti je izmakla."

Zvezdana skoči na noge, hladan znoj joj oblije telo. Nije se nadala ovakvom brzom susretu, ali možda nije on. Svačije setre je ona maltretirala, ne mora da znači da misli o Emiliji. 

"Reci mi ime!"

"A da,izvinjavam se. Klaus Zra-"

Oborila je njega i stolicu na pod. Ruke je obavijala oko Klausovog vrata pritiskajući što jače. Žali što nema više moći jer bi ga spalila u skeundi. Nikada nije videla Klausa, ali sada kada bolje pogleda jebeno liče. Ima želju da mu izgrebe celo lice.

" NIJE TI BILO DOVOLJNO ŠTO SI ME PRIJAVIO, SADA HOĆEŠ I DA SE SLADIŠ. ZAŽALIĆEŠ ŠTO SI SE POJAVIO ISPRED MENE" 

Nije joj dozvolio mnogo da priča,Udraio je u stomak, i zalepio za pod, ruke joj čvrsto drži na ledjima. Zvedana se zakašlja od bola. Dosta je snažniji od nje, nije mogla ni makac da se pomeri. Očekivanoza studente viteškog sektora, hladni i nemilosrdni do damog kraja.

"Džentlmen nema šta, da li svaku devojku ovako obaraš sa nogu?"

"Samo one koje vole da grizu." Pustio ju je i šutnuo stolicu ka njoj.

"Ovde smo svi jednaki, tako ako očekuješ lakši tretman zato što si žensko bolje odmah da odeš"

"Imam oseća da bilo šta uradim ovde završiću na podu."

Klaus sedne ponovo na stolicu.

"Ja ću biti iskren, ne volim te , sto te više gledam imam potrebu da te zadavim, i to je blago rečeno. Naravno to  neće ispraviti stvari koje si radila mojoj sestri. Svestan sam svoje dužnosti, potrudiću se da ti dam priliku da se ispraviš , iako mislim da je to nemoguće,  ali to ne znači da ću naše sastanke činiti prijatnim."

"To je fer, ja ću se potruditi da te ne slušam." 

Zvezadanu strecne ruka, kao da je elktricitet prošao kroz nju. Imala je narukvicu koju je sigurno Klaus stavio kada je bila na podu. Od besa nije ni primetila.

"Električna narukvica, svaki put kada ne budeš slušala pojačaću snagu. Bolje se navikni na bol, ipak ćeš ostatak svog života provesti na bojnom polju."

Uhvatila se za ruku, i dalje oseća peckanje. Usta su joj suva ali ipak skupi ali ipak skupi malo pljuvačke da pljune ka njegovm pravcu."

"Možeš da se nosiš dojavola"

Opet je osetila eletricite, morala je da se sadži za stolicu da ne bi pala. Ugrizla je jezik jer ne želi da mu da to zadovoljstvo kukanja.

"Mislim da je vreme da počnemo sa programom, dosta smo igubili ćaskajući. Pošto smo u sali mislim da je prikladno da malo vežbamo. 100 krugova oko sale."

100 KRUGOVA, JA JEDVA MOGU 10

"Ako nisi primetio u štiklama sam, a ne bi smo želeli da izvrnem članak."

"Nikakav problem, izuj se."

"Pa da trčim po prašini, ne pada mi napamet."

"Onda trči u štiklama."

"A šta ako se onesvestim od bola?"

"Onda te ja polijem vodom i ti nastaviš"

Trčala je bosa...

------------------------------------------------------------------------------------------------

Zdravoo ljudii

Duzi nastavak ovog puta, ali morala sam ovo detaljno da ispricam jer smo napokon upoznali Klausa jeee.

Kako vam se čini Klaus. Imam dosta isplanirano za ovo dvoje i nimalo nece biti prijatno hehe

Pozz <3