Sa druge strane uma

Prolog

Budim se svake noći u 3am, svake noći tačno u isto vreme; a onda skroz odlutam, ne znam tačno ni gde ni kako dospevam tu, ali znam da ta mesta nikad ne ostave lepo sećanje već samo tamu.

Nakon tog "putovanja" svake noći , probudim se kao iz sna iako ja znam da to nije san, da je to i više nego realno da bi bilo.Ta mesta na koje dospevam nisu ni java; to je mnogo čudnije , možda nešto sa druge strane uma.

Zovem se Anastasija i imam 17 godina, idem u srednju muzičku školu. Imam dve najbolje prijateljice, Miju i Adrijanu,kao i najboljeg drugara Milana. Oni su mi zaista najveća podrška u životu i sve probleme kroz koje sam prolazila,oni su prihvatali kao svoje. Jedini su bili uvek uz mene i kad niko drugi ne bi imao vremena oni su imali,zato ih mnogo cenim i gledam kao članove sopstvene porodice.

Ipak,čak ni njima nisam otkrila svoju tajnu, plašila sam se osuda ili činjenice da bi me zbog toga napustili, tako da sam to gajila samo negde duboko u sebi i nikome nisam davala do znanja da bilo šta nije u redu. Moj se život činio kao savršen život jedne prosečne tinejdžerke.

Sada mi je tužna činjenica što nisam ni slutila da se sve može okrenuti naopako i da mogu ostati bez igde ikoga jer sam ćutala, da ću ostati potpuno sama u svojoj borbi i sve do kraja.

Poslednje "putovanje" je bilo najuticajnije od svih, šta više,potpuno mi je promenilo život i pogled na svet. Shvatila sam da moram da se borim protiv same sebe,jer ću u suprotnom biti uništena.