Jutra pored Srđana su bila predivna, a pogotovo noći. Srđan je bio osoba koja mi je pokazala da život može biti itekako miran za druge, ali uzbudljiv za samo naše duše i da možemo uživati u sitnicama.
Neke navike se nisu promijenile, jutarnju hranu sam pravila ja, hranila sam radnike i čuvare, ali i nas dvoje. Ovog puta Srđan je bio prinuđen da jede zbog svog odmora od mjesec dana koji mu je dodijelio komesar nakon ovakvog zadatka.
Ne mogu vjerovati da nam se iz jednog zadatka gdje smo oboje bili nepoznati jedno za drugo rodilo nešto što je bilo dovoljno da pokrene naše živote. Navikla sam na Srđanov miris, na njegovo spremanje pizze koja je doista bila izvrsna, na njegov mir i staloženost koju posjeduje.
Ja sam nasuprot Srđana bila žustra i počela sam da shvatam da sam slobodna osoba da se mogu kretati bez da mi neko naudi, plakala sam tog dana kada sam shvatila da mi je osnovno ljudsko pravo ponovno dozvoljeno, svađala sam se i provocirala Srđana, ali njega naprosto ništa ne može da eruptira. Derala sam se na njega iz wc-a međutim nije niti obratio pažnju na mene sem što je mirno došao i zatvorio moja vrata i rekao da ćemo pričati kada izađem.
Svađala sam se iz dosade, ali Srđan je čvrsto odbijao bilo kakvu pomisao ili pokušaj takve svađe.
Darko i Kristina su nam često dolazili, Darko je nadoknađivao odnos sa mnom, a Kristina je nalazila zajedničke teme sa Srđanom. I nisam osjećala ljubomoru niti poriv da je ubijem kao ostale djevojke u Srđanovoj blizini nego sam osjećala mir i spokoj s njezine strane. Između njih se rađao bratsko-sestrinski odnos zbog čega smo Darko i ja bili vrlo radosni.
Sve naše prijatelje i prijatelje mog brata Darka, ali i njegovu sestričnu Bojanu sam navukla na svoju hranu.
Bojana, Boris, Ivana, Aleksej, Darko, Kristina i njihova djeca Anđelija i Nikola su provodili dosta vremena kod mene. Djeca su nas zabavljala svojim novim rječnikom za kojeg je striktno bio zadužen Aleksej.
Adrijan se pomirio s tim da sam odabrala ljubav i da stvari između nas fukcionišu najnormalnije pa je jučer pokucao na vrata Srđanove kuće zajedno sa Zlatom i ispričao mi se kao i Srđanu.
"Jesi normalna spremila si hrane kao da je svadba", Srđan je ušao u kuhinju i mrštio se razgledajući hranu po stolu.
"Ljubavi ustanovili smo da nisam normalna, volim spremati hranu uostalom Nikola i Goran sami mogu pojesti kao svi mi tako da molim te."
"Ignorišeš mene zbog hrane", zagrlio me i poljubio u vrat.
"Nikad, ove poljupce ne bih ignorisala ni za šta", zagrlila sam ga.
"Znam da ne govorim često, ali čovječe volim te i previše."
Prevrnula sam očima. "Nikad nije previše ljubavi pogotovo za mene."
"Istina ti si jedna mala maza", poljubio me zavlačeći ruke ispod moje majice da bi obgrlio moja leđa.
Shvatila sam da Srđan voli dodir moje kože od njegovu u bilo kom trenu i da me često uspava češkajući po kosi ili leđima.
Anđelija i Nikola su zavrištali zbog čega se Srđan odmaknuo od mene. "Bože evo ih nisam ni poljubio svoju ženu kako treba."
"Eh Srki Srki šuti to su naši prijatelji i čuj ženu nemoj da pretjerujemo."
Namrštio se. "Šta to točno znači?"
"Da nećemo žuriti i da te ne želim pritiskati."
