Creepy

Part 2

Harry's POV
I tako već neko vreme stojim u njenom ormaru i promatram je.Prelepa je.Bila je poput anđela.Te krupne oči i njena gusta smeđa kosa.Nisam siguan,al' mislim da sam nešto počeo osećati prema njoj.Od prvog trenutka kad sam je ugledao nešto u meni je zaigralo.Kao da se upalila neka vatra koja me tera da mislim samo na nju.Ovo je stvarno čudno.Oduvek sam mislio da je ljubav samo neka glupost,da nije za ljude poput mene.A i nije.Ja sam zver,monstrum.Nisam ja za nju.Samo bi mogla da ima problema,a to ne želim,želim da bude srećna i da nema probleme.Da živi normalan život a ne kao ja.Pognuo sam glavu i u grudima osećao neki teret.Veliki teret.Još jednom sam je pogledao i upotrebio svoju moć,tako da sam postao nevidljiv.Baš kad sam krenuo izaći,vrata njene sobe su se otvorila.Nisam video ko je ušao,samo sam video da je muško.Odjednom je Maria promrmljala:
"Dejmon,spavam."
"Da,vidim.Neću te buduti"-Legao je pored nje a ona je glavu stavila na njegova prsa.
FUCK!Dejmon?!Nisam ga odavno video.A Maria mu je sestra?! O NE!NE!NE!NEE!
Bes u meni je proradio.Stisnuo sam šake i zube.Gledao sam ih tako i Dejmon se počeo osvrtati.Oh ne! Verovetno je skapirao da ima nekog tu.Brzo sam došao do prozora i iskočio.Pogledao sam gore a na prozoru je stajao Dejmon.Počeo sam brzo trčati i ušao u šumu.
Iza mene je odmah dotrčao Dejmon.Uhvatio me za vrat i podigao te prisloniu uz drvo.Oči su mu bile skroz crne,što sam skapirao kad je u njegovu facu udarila svetlost uličnih sijalica.Brzo sam se istrgao iz njegovoj stiska.Krenuo me udariti pesnicom u stomak,al' sam ga zaustavio.  
"DAJ SE SMIRI ČOVEČE!"-proderao sam se,al' na njegovom licu se video bes i mržnja.Na rukama su mu se iscrtale žile.    
"KAKO DA SE SMIRIM?! HA?! KOG' ĐAVOLA SI RADIO TAMO,STYLES?"-izderao se na mene pljusnuo me šakom u lice.Pa drugu reakciju nisam ni očekivao.Skoro sam pao,no zaustavilo me je drvo za koje sam se uhvatio.Ispljunuo sam krv,te se blago nasmejao i odlučio živcirati Dejmona.Počeo sam se na glas smejati a on me čudno pogledao.
"Šta ti je pa sad smešno?!"-upitao me malo smirenije.
"Ma ništa.Samo sam zamislio kakvu moć bi imala Maria da sam je pretvorio u vampiricu"-nasmejao sam se.
Dejmon je skroz poludeo i počeo me je tući.Nisam se obazirao niti mu uzvraćao,jer sam znao kako mu je.Ali meni je bilo  gore jer je on moju sestru pretvorio, a ja sam se samo šalio.Kad se umorio i prestao me tući,opet sam se nasmejao.
"Da se nisi usudio!"-rekao je zadihano.
"A kad sam ja tebi to rekao? Šta si ti uradio? Jer si me slušao?Naravno da nisi! I eto šta si uradio sa mojom sestrom. Otišla je, napustila nas. I ko zna gde je sad i ubija!"-rekao sam mnogo besno.
"Ali ona je to htela..."-prekinuo sam ga:
"Da! Tražila je i od mene ali nisam to uradio. A zašto? Pa verovetno da bih je spasao od toga da bude kao ja.Da nebude monstrum..."-Dejmon je pognuo glavu i videlo se da mu je bilo žao.
"Izvini. Ja..."
"NEMOJ!"-izderao sam se.Duboko sam uzdahnuo.
"Neću joj nauditi.Budi bez brige..."
"Hvala ti!"-blago se nasmejao
"Samooo..."-upitno me pogledao.
"Da?"
"Paaa..."
"Daj reci već jednom!"
"Pa znaš...Maria...mislim daa...da mi se sviđa..."-Dejmon se počeo smejati,no ja sam bio mrtvo ozbiljan.Kad se prestao smejati počeo je pričati.
"Ti? I ona? Nema šanse, druže."-lagano sam se nasmejao.
"Samo gledaj..."-otrčao sam kući.
U kući su bili samo Niall koji je kao i obično,jeo, i Liam koji je gledao TV.
"Hejj!"-pozdravio mi se Niall i usput trpao u usta sendvič.Ignorisao sam ga i samo otrčao u sobu i legao na krevet.

Maria's POV
Hodala sam po sobi gore-dole i čekala da se Dejmon vrati.Nije ga dugo bilo.Počela sam se brinuti.Odjednom sam začula kako su ulazna vrata mnogo lupila.Strčala sam dole i našla besnog Dejmona.Krenula sam upaliti svetlo da vidtim dal' mu se ništa nije desilo.
"NE PALI SVETLO!"-proderao se.
"Zašto?"
"Ne pali kad ti kažem!"
Poslušala sam ga i laganim koracima došla do njega.Bila sam malo uplašena,jer nije baš često ovakav.Bio je okrenut leđima i gledao kroz prozor.Ruke su mu bile stinute u šake.Bio je mnogo besan i napet.Došla sam do njega i nežno ga uhvatila za nadlakticu.Pod prstima sam osetila kako su mu na koži bile iscrtane sve žile.Duboko je uzdahnuo pa izdahnuo i pognuo glavu.
"Dejmon,šta se desilo?"-upitala sam ga i zagrlila čvrsto oko struka.Opet je duboko izdahnuo.
"Nemogu ti reći,Maria."
"Zašto ne?"
"Maria,razumi me, molim te. To što ti mogu reći,to ti i kažem al' to što ne mogu..."
"DA! Razumem te!"-rekla sam besno.
"Maria!"-derao se dok sam ja trčala u svoju sobu.Ušla sam unutra i zalupila vratima te ih zaključala.Bila sam mnogo besna na njega.Nešto se ovde čudno dešava.I to mnogo čudno.Ali ja normalno ne smem da znam.Bacila sam se na krevet i šakom udarala u jastuk.Par suza mi je skliznulo niz lice,ne znam ni ja zašto.Dejmon je lupao na vrata.Samo sam se izderala da me pusti na miru i lupanje je prestalo.Ubrzo sam utonula u san.

(. . .)

Probudio me alaram.Polako sam otvorila oči i pored sebe ugledala Dejmona.Ovo je čudno.Podrmala sam ga za rame i one se trznuo.
"Dejmon...DEJMOOOOOON!-otvorio je širom oči
''Šta je?''
''Kako si ušao?!''-lagano se nasmejao i počeo se istezati te mi odgovorio.
''Rezerni ključ''-rekao je veselo.Prevrnula sam očima i uzela telefon.
''UBIĆU TEEEEE! BAŠ SI MORAO DA MI DIRAŠ TELEFON?! KONJU MALOUMNI! SAD KASNIM ZBOG TEBE!''-pogodila sam ga jastukom i brzo ustala.Kako ume da nervira!Baš je morao da pomeri alaram.UGHHH! Galopom am otišla u toalet. Umila sam se i spremila za školu dok se Dejmon još izležavao.Prevrnula sam očima i izašla.Brzo sam sela na motor i odjurila do škole.Ušla sam i sve je bilo prazno i pusto.Stala sam ispred vrata matematike i pokucala te ušla.
''Kasniš''-obratila mi se nastavnica.
''Izvinite. Neće se ponoviti.''
''Bolje bi ti bilo. 'Ajde sedi,pišemo kontrolni.''-pružila mi je papir.
''ŠTA?!''-lagano se nasmelala te ponovila šta je rekla.
Ostala sam u šoku.Potpuno sam zaboravila na too.AAAAAAA!
Sela sam na svoje mesto i krenula pisati kontrolni.Nadam se da ću dobiti barem 3.Završila sam par minuta pre kraja časa.Spakovala sam se i taman je zvonilo.Stavila sam papir na nastavnicim sto.Ostali časovi su prošli smorno kao i uvek.Kad su se završili krenula sam laganom vožnjicom kući.