'Story of my life'
29. Deo
Kroz duboh uzdah i gomilu suza ispuštam poslednje reči, završavajući misterioznu priču koju ćemo verovatno samo Liam, Harry i ja znati. Harry nebi nikome ni rekao pravu istinu, šta mi je sve rekao tamo, ćutao bi i pravio se kao da se to nije ni dogodilo..
Liam: Uff zeznuto je to.. Znam kako se osećaš i stvarno želim da ti pomognem ali..Mislim da je najbolje da neko vreme ne budeš u njegovom prisustvu uopšte.
Pa lako je tebi reći, a kako ja da pobegnem od njega?
Ja: A šta ako on hoće da bude u mojoj blizini
Automobil polako staje, a Liam ga polako gasi. Ispred zgrade smo, a gore je Harry.. Pri samoj pomisli na njegov užareni pogled, suze mi same naviru. Nije baš neki povod. Okrećem glavu prema Liamu i brišem suze teksas jaknom.
Liam: Pa.. Pomoćiću ti ja, postaraću se da se drži što dalje od tebe.
Prislanjam moje tople usne na njegov obraz i zahvaljujem mu se, na šta mi on odgovara osmehom.
Liam: Hoćeš moći da izađeš ili da te ponesem?
Otvara svoja vrata i pita me već u stojećem položaju. Sležem ramenima, na šta on zatvara svoja vrata, obilazi auto i otvara moja vrata podižući me u naručje. Malo teže zatvara vrata i penje se uz stepenice zgrade zajedno sa mnom.
Ja: Nije mi baš prijatno dok te ovako mučim.
Smeje se i ljubi me u obraz, otvarajući vrata.
Liam: Ma kakvo mučenje, opusti se malena.
Aw rekao mi je malena. Zatvaram oči i zamišljam kako bi mi to Harry rekao.. Njegov promukao glas mi ispunjava glavu i misli. ''Znaš da bih sve učinio za tebe malena. Ali ovo je samo avantura''. Posle prve rečenice sam se istinski nasmešila, ali nisam ni mislila o rečima u drugoj rečenici. Pa zar ni sopstvenim mislima nisam sposobna da upravljam? Reči same lete po glavi. Vraćam se u stvarnost koju pratim uz zvuk otvaranja lifta i Liama koji me nosi iz njega. Pa kad smo pre stigli na treći sprat? A sada najgori deo- Harry. Dolazimo do vrata našeg stana, dok Liam pruža ruku prema zvonu pored vrata. Imam neki osećaj da će Harry otvoriti vrata i početi opet sa njegovim izmišljotinama, ali ne.. Ipak vrata otvara Zayn, pa dobro bolje i on nego Harry.
Zayn: Šta se desilo? Jesi dobro Nika?
Zatvara vrata za nama, a ja pratim njegovu dugu crnu kosu koja mu leprša preko lica. Zašto se ne ošiša? I on i Harry su odgajili previše kosu, a šta da se radi..
Liam: Ma ne znam ni ja sam, ona neće ništa da mi kaže. Rekla je da neće nikom reći ništa..
Aa hvala Liam, posle će mene smarati da im kažem. Jedino ako mi nešto ne izleti. Ulazimo u dnevni gde me Liam spušta u slobodnu fotelju. Prelazim pogledom preko sobe i svi su bili tu, samo Harry nije. Prilaze mi ostali zbog kojih mi se glava puni njihovim pitanjima, na koje ne mogu i neću dati odgovor. Otvaram usta da bi se malo ja izjasnila, ali se galama neprestano pojačava. Pa zašto svi pričaju u glas? Jel ne može jedan po jedan?
Ja: Gde je Harry, moram da pričam sa njim.?
Jedva progovaram i nastaje tišina. Znači čuli su me, to je dobro. Atina prolazi rukom preko moje kose, a zatim daje odgovor.
Atina: Otišao je u Holmes Chapel, kod svojih.
Ma čekaj bre, nešto nije u redu.
Ja: Zar Anne i Robin nisu u Londonu? Pa večerala sam sa njima.
Pa štaće tamo? Svi su mu u Londonu i on odjednom ide u HC, pa stvarno..
Niall: Čuo sam ga kad je pričao sa nekim na telefon, rekao je da će da pokupi Gemmu i da će otići na par dana. Stvari je već uzeo..
Ako je otišao onda bolje po mene, bar sam htela da pričam sa njim o tome. Da me izbegava neko vreme, učinio mi je uslugu odlaskom. Ustajem iz fotelje, probijam se kroz gužvu i odlažim do vrata moje sobe na kojim me Mia zaustavlja.
Mia: Pa gde ćeš?
Širi ruke i radoznalo me pita.
Ja: Idem da spavam, jel to problem?
Atina: Nema potrebe za sarkazmom, samo je pitala. Idi gde si pošla.
Okrećem se prema vratima i ulazim u sobu. Kakav sarkazam? Nisam uopšte bila sarkastična, lepo sam joj odgovorila. 'Ali zvučalo je pregrubo', ma daj ti ćuti. Opaa otkrila sam unutrašlji glasić, nikome nije doneo dobro pa zašto bi i meni? 'Ja samo pričam ono što je najviše istina, a što ti nebi volela da čuješ. Ej pazi ovo- Harry te ne voli', to sam znala i bez tebe glupavi glasu moje prolupale podsvesti. 'Da si znala ja ti to nebi rekao, znaš reči same od sebe lete'. Eh da ima lice, mogla bih da zamislim kako mi sad namiguje govoreći ove reči. Ne želim više da ga čujem, sad je našao da se pojavi kad sam ''punoletna'', gde je bio ceo moj život? Svi se pojave u najgorem trenutku. Skidam teksas jaknu, prelepu glupu haljinu koju je ona kovrdzava budala kupila i ostajem samo u brusu i gaćicama. Ni ne pomišljam da se lomim dok pronalazim pidzamu, pa zato odmah ležem u krevet. Sa noćnog ormarića uzimam crvene beats slušalice, priključujem ih na beli iPhone očajnički tražeći pesme od Little Mix.. Posle nekoliko pesama, gasim telefon, sklanjam slušalice sa ušiju i odlažem ih na noćni ormarić. Sklapam oči i ubrzo tonem u san..
'Aa nemooj! Zašto mi ovo radiš? Hoćeš me već jednom pustiti na miru?', iznervirano vičem po sobi.
Atina: Šta ti je, zašto se dereš?
Prilazi mi sa leđa i stavlja ruku na moje rame.
Ja: Pa vidiš da već pola sata otvaram ovu konzervu tune?
Bacam konzervu na kuhinjski sto i lupam rukom po njemu. Nikada nisam bila dobra u otvaranju konzervi, pa ni sad..Atina cokće što mene uveliko nervira, uzima konzervu tune i za pet sekundi je otvorila. Okreće glavu prema meni sa zlobnim osmehom na licu. Ja podižem ruku prema njoj, odmahujući glavom.
Ja: Znam šta bi sada rekla, zato molim te nemoj. Neka, sačuvaj to za sledeći put.
Okreće se i napušta kuhinju sa glasnim smehom, na šta ja skupljam obrve i uzimam glupu konzervu čij sadržaj stavljam na tanjir. Sa tanjirom i ostalim priborom za doručak ulazim u dnevni i smeštam se na prostranu, udobnu garnituru. Uzimam daljinski i prebacujem programe dok ne nađem ono što mi sada treba. Crtaći. Aw Sunđer Bob, super. Baš se pitam gde su ostali otišli, nikoga nisam videla od kada sam ustala, sem Atine kojoj sam zahvalna na otvaranju tune. Uzimam telefon i zovem Miu.
Mia: Heej šta je bilo?
Nervozno se javlja i ubrzano diše, pa gde je ona?
Ja: Gde ste svi, sama sam u stanu.? Što me nište zvali da idem sa vama?
Tanjir sa tunom stavljam na obližnji sto na koga dižem noge, gledajući jednu od gluposti koje Patrik radi.
Mia: Pa vidiš, nije ti tu Harry. Da je tu on bi te zvao.
Ja: Ma gde me zvao?
Joj morala je sad i njega da spominje, taman mi je jutro dobro krenulo. 'Pa ne bih rekao, tuna je pravila problem'. Mrštim se na glas u mojoj glavi koji se izgleda tek sada probudio. Čudim se da nije bio tu kada sam otvarala tunu da mi priča kako sam nesposobna za život uopšte.
Mia: Momci više neće biti kod nas u stanu, vraćaju se u svoje stanove u Londonu. Pa su nas vodili, a ja sam završila u Niallovom.
Smeje se, a i ja zajedno sa njom. Osećam se kao niko i ništa. Smejem se svojoj nesposobnosi i svemu ostalom. Pa zar nisam mogla da ustanem ranije da idem sa njima? A i oni su mi neki prijatelji, nisu me čekali.
Ja: Okej, lepo se provedite.
Mia: Kako ćeš..?
Prekidam poziv, ustajem sa troseda i upućujem se ka ulaznim vratima. Stavljam telefon u farmerke, obuvam starke, popravljam neuredan konjski rep i prelazim rukama preko majice. Pa mogla sam i ja malo da prošetam, makar do fakulteta. Imam još dve sedmice do početka škole, a ja se još nisam navikla na London. Otvaram vrata, ali me u pola koraka prekida zvuk poruke na telefonu. Vadim telefon iz dzepa i ulazim u poruku. Sadržaj je veoma zanimljiv. ''Nismo se odavno videli, slatkišu ;)'', ko je ovo? Šaljem poruku u kojoj se izjašnjavam da tražim njeno/njegovo ime, i polako izlazim iz stana zaključavajući vrata. Na putu do lifta oglašava se dotični telefon koga prati otvaranje vrata praznog lifta. Ulazim u njega, a ujedno i u poruku. Otkud njemu moj broj? Čekaj, šta? Ne kapiram, hoće da se vidimo? Aa onaj osećaj kada ti odgovori na poruku na manje od jedne minute, sedmo nebo bby.
Evo ga i 29. deo. Nadam se da vam se sviđa i izvinjavam se zato što ga malo duže nije bilo. Na dve nedelje mi je zabranjen internet xoxo.. Da ne poverujete nastavak sam napisala za pola sata, a obično ostanem po 3,4h. Nego, ostavite vi komentar i vote obavezno, a što je najvažnije čitajte nastavak. Vidim da je u poslednje vreme, moja priča privukla dosta čitalaca i na tome sam vam zahvalna. Zato što je čitate. Na početku priče nisam ni mislila da će neko da je čita, ali hvala Bogu zato ste vi tu. Hvala vam punoo i čitajte novi nastavak. Ly ❤
