18 DEO:
Iako sam vrlo dobro čula pitanje, nisam odgovorila. Zapravo, nisam znala šta, nije da nisam htela. 'Da, Perrie, nisi htela.' Ali nisam znala šta! Nije toliko glup, zna valjda koji parfem koristi. 'Ma, znaš šta?' Šta? 'Znaš?' Ne znam, zamisli. 'Jel' hoćeš ti da ti ja pomognem ili ne? Ukoliko ne želiš, meni super. Sedeću ovde i uživati, posmatrajući tebe kako padaš toliko nis..' Okej, okej. Nisam to htela da kažem ljubavi jedina, živote, ti znaš da ja tebe volim puno, puuuuno i.. ma šta te bre volim beskućniku jedan, našla sam ti skrovište! Bolje ti je da ćutiš tu i pomažeš mi! 'Bolje da si me bacila na neko đubrište, nego što si me ovde ostavila. Mada, ako ćemo iskreno, nema neke velike razlike.' Hoćeš li krenuti da pričaš ili ne? Gubim živce. 'Hm, štetaa. Mislio sam da si ih već pogubila.' Ej, jesi li svestan da ukoliko mi ne kažeš šta da radim, ovaj ovde će mi em omirisati ceo celcijati vrat, em me još više zajebavati kako sam se skroz izgubila kada su me dohvatile njegove pohlepne ruke? 'Daa, to i želim.' Ne se*i. Pričaj. 'Pa uvek možeš da se napraviš glupa, mada pretpostavljam da ti to neće biti nešto mnogo teško, takva si i inače.' Hajde, smiluj se i pomogni mi jednom u životu. 'Oh, kako sam ti očajnički potreban.' Sve više me podsećaš na njega samog, ponekad imam osećaj da mi je on u glavi, a ne ti. 'On će biti negde drugde, a ne u glavi.' Šta je, sad si odjednom doživeo još jedan preobražaj, sad si Harold? 'Hoćeš li poslušati moj savet ili ne? Ako hoćeš, baš lepo. Ako ne, boli me uvo.' Poslušaću. Um, praviti se glupa. To nije teško.
„Ja? Ma ne.“ Moram da se pohvalim da sam se trudila da ovo zvuči skroz hladnokrvno. Iako ne znam koliko je to moguće, s obzirom na to u kakvoj se situaciji trenutno nalazim. A ovaj debil, izgleda nema nameru da prestane da mi svojim nosem češa vrat! Mislim, živa je istina da mi to prija i da sam se blago rečeno naježila, ali vremenom postaje iritantno. 'Kako izmišljaš.' Stvarno, ne mogu više! Bolje je da prestane, pre nego što doživim šlog ili nešto slično.
„Ma nee, ja sam glup. Inače.“ Inače, treba da se odvojiš od mene. Khm, ali malo kasnije. Kako god, barem neka prestane sa ovim zavodljivim glasom! Dovoljno mi je teško.
„Pa, jesi.“ Rekla sam mu, na šta se glasno nasmejao. Nije fer.
„Nisam, ali to ne umanjuje činjenicu da mirišeš na mene.“ E, baš ne mirišem na tebe! Preciznije, mirišem na tvoj parfem. Postoji razlika. 'Da, zaista je velika.'
„Ne, ne mirišem, Zayn.“ I kao i po običaju, poricala sam. I kao i po običaju, to mi ne pomaže.
„Ma nee, samo malo.“
„Uopšte, ni malo.“
„Šta onda moj parfem traži na sredini šatora?“ Upitao me je provokacijski, prstom pokazivaći na šator, čija je unutrašnjost mogla veoma lako da se uoči, pa tako i taj je*eni parfem. Bravo, Perrie. Od tolike frke, kakav sam mozak, zaboravila sam i da ga vratim u torbu.
„Zar nije logično? Tražila sam karte.“ Odgovorila sam mu, iznervirano mu mašući njima ispred očiju. Što je, priznajem, bilo veeeooma iritantno. Kako god.
„A zašto je poklopac skinut sa parfema?“ Upitao je zaigrano.
„Pa kako bih ja mogla da znam?“ Počela sam da se izvlačim, iako znam da od toga nema hleba.
„Zato što si ti jedina bila u šatoru, a ja sam ga ostavio u rancu pre 15 minuta, i koliko se sećam, od tada niko drugi nije ulazio.“ Jao. Pa baš ti hvala na argumentovanom objašnjenju. Sada mi je lakše.
„Zayn, znaš, nije ono da ja noćima ne mogu spavati zbog tebe i misliti o tebi, da bih se čak i mirisala sala tobom.“ Odgovorila sam ozbiljno, počevši da se odvajam od njega. Polako, ali sigurno. Mislim, sada sam samo odvojila svoje dupe od njegovog međunožja, toliko sam uspela, jer, iskreno, to mi se baš i ne radi. 'E, sada uporedi ovu tvoju misao i rečenicu koji si rekla njemu.' Ma daaj, kao da ga ne lažem prvi put.
„Ti spavaš svake noći i sanjaš me.“ Progovorio je kroz onaj svoj zavodjivi smeh. Znači, trebalo je da znam koliku taktičku grešku pravim kada sam spuštala svoju glavu na njegovo us*ano rame!
„Inteligencijo, to se samo jednom desilo i nikada više!“ Brecnula sam se. Što je bilo istina, za promenu.
„Ko mi to može potvrditi? Evo, baš sada sam ubeđen da si me sanjala skoro svako veče od kada si me upoznala.“ Kakve sve tripove neko može steći kada se čovek naprska njegovim parfemom.
„Ma sigurno.“
„Čak štaviše, siguran sam da si me već zamišljala i u tuš kabini. Mislim, ko i ne bi ovakvog frajera kao što sam ja.“ Narcis, po milioniti put. Mada, koliko god da me je ova rečenica razbesnela, nisam mogla, a da se ne zamislim.. hm, mislim da ću probati tu stvar sa tuš kabinom. Pretpostavljam da je veoma, veoma.. veoma sexy tamo. Mislim, u tuš kabini. Već deluje kao savršenstvo kada se ovde zamislim, pribijena uz njega, kako on izleda potpuno g.. Ja sam retard! On me miriše, dok se njegovo telo nalazi tik uz moje, on me miriše, a ja ga zamišljam bez odeće. Divno.
„Sada već previše se*eš.“ Rekla sam pomalo umorna od svega ovoga. Ok, ali ne toliko umorna da bih se sada odmakla od njega. Mada, priznajem da bih sada da ga udarim nečim, jer je počeo s tim kako je nemoguće da to nijednom nisam uradila, zato što je on nešto najsavršenije što je kročilo zemljom. I koliko god ovo bila stara priča, svaki put mi je sve gore da je slušam. Pored toga, nije mogao a da me s vremena na vreme opet ne omiriše, zbog čega sam se sva naježila, i više ni nemam pojma koliko sam puta to pomenula. Malo je to što sam osećala njegov parfem i što sam i skoro zaboravila na činjenicu gde se ustvari nalazim, još mi je falio i njegov glupavi nos i kosa.
„Odvoji se od mene.“ Samo sam ispalila ko iz topa, kada sam se setila da je dosta bilo ovoga. Mislim, svi tamo čekaju da se mi pojavimo s kartama. Mada, mene iskreno boli ku*ac, jer oni čekaju, nego.. pa, svaki prisniji kontakt između nas dvoje treba da mi bude nešto što će mi pomoći da ne napravim opet istu grešku. 'Samo što je svaki put napraviš.' Ti nisi pitan za mišljenje. 'A-a, do sada si trebala da naučiš da ja nikada neću dozvoliti da izostaviš bitne činjenice.'
„Zašto bih?“ Zašto bi?! To je tvoje pitanje? Možda zato što si već svima na svetu razglasio da me mrziš?
„Zato što ja tako kažem.“ Rekla sam. Iako mi uopšte nije jasno zašto se s tim zavlačim, jer, kada već do sada nisam uspostavila autoritet, neću nikada.
„A šta ako neću?“ Definitivno moram pronaći nešto čime ću moći da mu pretim svaki put kada me ne posluša.
„Zato što ću da uradim nešto što će veoma loše proći. Mislim, po tebe.“ Obrusila sam mu. Čekaj, šta ću to da uradim?
„A šta ćeš da uradiš?“ Misli Perrie, misli.
„Ovo.“ Rekla sam i uradila ono čega sam se prvo setila. Nokte sam zabila u njegovo međunožje. 'Ne laži, prstima si ga lepo obuhvatila.' Nisam u potpunosti! Nisam ja toliko opsednuta njime. 'Ma daj molim te. Jesi. Dokaz je upravo to da je jedino čega si uspela da se setiš zapravo to da ga udaraš tamo gde se on nalazi.' Opet sam čula onaj poznati krik kada ga mlatim tamo gde ga najviše boli.
„Aman! Šta ti je on skrivio?!“ Očajnički je upitao, a ja nisam imala vremena da mu odgovorim, jer sam se baš tada odvajala od njega. I bilo mi je vrlo teško da to uradim!
„E pa, ti si kriv. Da si se odmah sklonio, ne bih te ni dirala.“ Opravdala sam se.
„Znaš, čini mi se da on više nikada neće ostati netaknut u tvom prisustvu.“
„Hoće, ako me ne diraš.“ Odgovorila sam, ali mu ne preporučujem da to okarakteriše kao obećanje. Verovatno stvarno postajem opterećena.
„Ali i ti mene diraš!“ To nije tačno, ja se branim!
„Kada sam te dirala, a da pre toga nisi ti mene?“ Upitala sam.
„Svejedno, kada planiraš da mi napakostiš, pokušaj da ne misliš na moj polni organ!“ Kako niko ne kapira da je to veoma teško?
„Pa kako drugačije? Napadam tvoju kosu, to ti ne valja, napadam ti kolegu, i to ne valja. Pa gde onda? Stomak možda?“ Izjavila sam što je skroz tačno. To su oduvek bile njegove bolne tačke, a uvek je bio fazon da udaraš tamo gde se nalazi bolna tačka. Ovako nema smisla.
„Pa sad, ne mogu ti ja određivati gde ćeš me udariti.“ Čim je to izgovorio automatski sam prevrnula očima.
„Ugh, da li to namerno radiš?“ Iznervirano sam ga pitala, a on se napravio glup.
„Radim šta?“
„Pokušavaš da me iznerviraš.“ Prosvetlila sam ga.
„Perrie, znaš, nije ono da ja..“ Istanjio je glas i počeo sa čistom kopijom mojih reči. Da, pokušao je da me uverljivo odglumi. „..noćima spavati zbog tebe i misliti o tebi, da bih te čak i provocirao bez razloga i na taj način tražio razlog da ti se obratim.“ 'Pa pazi, dobro mu ide.' Ne, ne ide mu dobro, moj glas nije takav.
„A ko mi to može potvrditi?“ Provokacijski sam ga upitala.
„Ja barem nisam toliko poludeo da se mirišem tvojim parfemom, kao i..“ I tako je krenuo da nabraja sve debilne stvari koje sam napravila ovog vikenda, i, osim što se trudim da ga ne slušam previše, postepeno sam se uveravala kakav sam kreten, ali nema veze. Sve je u životu prolazno, zar ne?
„Ok, dosta je.“ Rekla sam smireno, ali je to samo dovelo do toga da nastavi dalje sa svojim provokacijama. Što je najgore, mogla sam da primetim Harryja kako nam se približava.
„Šta, posramila si se?“
„Znaš, mogu da učinim da se i ti osetiš isto, samo da se malo vratimo u prošlost.“
„Um, izvinite?“ Bez imalo srama se Harold ubacio u raspravu.
„Ne sada, kralju.“ Odgovorio mu je Zayn. „Mislim da sam doživeo previše digresije u roku od pet minuta, oko čega se tačno svađamo?“ Uh, pa to je ono što bih želela da znam.
„Uh, pa pazi, ne znam. Suština je da si me razbesneo i da ću sada da se derem na tebe.“
„Ej, ljud..“
„Umukni, Harold!“ Prodrala sam se na čupavca u isto vreme kada i Zayn.
„Samo tražim karte, pošto se izgleda nećete uskoro vraćati ovamo.“
„Evo ti je*ene karte!“ Brecnula sam se, bacila kutijicu sa kartama Harryju u facu i posvetila se još jednoj dugoj i besmislenoj svađi sa Zaynom.
...
„Perrie, gotovi smo, da li planiraš da ustaneš?“ Neko se prodrao i prekinuo moj polu-san na travi. Iz ležećeg položaja sam se prebavila u polu-ležeći, i bacila pogled na autobus. Da, bio je tu, šatora nigde na vidiku i svi su se poput pingvina sa svojim teškim torbama, polako, ali sigurno, gegali ka njemu. Ostala sam samo ja, pa sam morala da ustanem, uzmem svoje stvari i dovučem do našeg prevoza.
„Idem!“ Objavila sam, i nakon večnih pet minuta, zahvaljujući mojoj neverovatnoj brzini, svi smo bili unutra. Kao i uvek, istog trena sam pomislila na svoje slušalice koje su virile iz ranca, naravno, zbog moje veličanstvene tehnike trpanja svega što je dugačko u ranac. 'Znaš li šta je još dugačko?' Umukni, nisam ni u jednom trenutku na to pomislila! 'Čudno je to, zbog, znaš, tvoje opsednutosti..' Netačno, to što se pomalo interesujem za Zaynov, ne znači da tako mislim o svima generalno. 'Ahaa, zn..' U redu je, kapiram. Nego, o čemu sam onome pričala? Ah da, slušalice. Krajnje je neobično što ih nisam odmah stavila u uši, već sam počela još dublje da kopam po rancu tražeći nešto da pojedem. Nažalost, nisam pronašla ništa. Izgleda da me neko i dalje kažnjava što su ljudi oko mene ostali bez hrane, jer sam se ja gađala njom. Okrenula sam se ka Leigh, krajičkom oka primećujući da joj je torba puna sa svime i svačime što se može jesti.
„Lee Lee?“ Rekla sam, umiljatim glasom. „Znaš, ja sam malo ogladnela..“
„Pa, pojedi nešto.“
„Aaah, pa da. Baš sam to htela, ali vidiš, postoji jedan problemčić.“ Započela sam, ali je ona i dalje samo nezainteresovano buljila u svoj mobilni.
„Aha.“ Kako je ovo nepravedno, kada treba da bude nezainteresovana za moj problem uvek zabada nos, a kada mi treba pomoći da ga rešim, skroz je boli dupe.
„E pa vidiš, problemčić je taj da ja nemam šta da jedem, ne znam kako, ni kojom magijom, ali nemam. Um, jel' možeš mož...“ Nisam ni završila pitanje, već je ukapirala poentu i bacila pogled na svoj ranac.
„O, ja nemam ništa.“ Nije istina, pa vidim! Nisam ni stigla da se pobunim, uradila je nešto neočekivano. „Zaaaaaaaaaaaaaayn! Dođiii na kraatkooooooooooo!“ Prodrala se, iako je on bio tik iza nje. Jadan Harold, pokušavao je da zaspi koliko znam.
„Aloo, ti si kreten!“ Rekla sam joj, počevši da je udaram svojim neseserom, koji sam dohvatila iz ranca, po glavi, ramenu i još posvuda. U tom trenutku se stvorio famozni Zayn, opet ispoljavajući onaj dobro poznati stav 'ja sam ovde frajer'. Kako god.
„Šta je lupaš? Učinila ti je uslugu. Šta ti trebam?“ Problem je u tome što mi ne trebaš, ali je na kraju ispalo suprotno. Mah, divno. U tom trenutku, Leigh je ustala i smestila pored Harryja uz rečenicu 'Više vam ne trebam.' I što je još gore, ovaj se nonšalantno smestio tu pored mene.
„Pa?“ Ignorisala sam.
„Reci, Perrie.“
„Šta bi trebalo da ti kažem?“
„Pa, zašto si me zvala?“ Ali, nisam ja njega zvala! Leigh je!
„Nisam te zvala.“ Nastavila sam sa forom 'ne znam o čemu pričaš' i tako mu davala povoda da nastavi da mi dosađuje.
„Ma slobodno reci, nije to toliko sramota, ko zna, možda i meni nekada bude zatrebala tvoja usluga.“ Istog momenta sam dohvatila slušalice, stavila ih u uši i pustila prvu pesmu koju sam ugledala. Slušanje Zayna kako trabunja gluposti je više nego naporno. Samo sam zatvorila oči i opustila se kada je otpočela prva strofa pesme. I umesto da se tako i nastavi, moj mobilni se ugasio. Lepota, crkla mi je baterija. Zašto sada? Ja sam baksuz. Neviđeni. I naravno, Zayn je to ugledao i počeo da se smeje kao debil. Okrenula sam mu se, složivši onaj svoj 'besna sam' izraz lica.
„Nije smešno!“ Brecnula sam se. Istog trena, nastupila je još jedna Zaynova promena.
„A jel' hoćeš da mi kažeš šta se desilo u šopingu prošle godine?“ Pitao je, napravivši puppy face. Samo sam se namrštila, poslavši mu izraz lica koji je govorio 'da li se ti još uvek toga sećaš?'
„Nema šanse.“ Rekla sam. „A jel' hoćeš ti imaš nešto? Gladna sam.“ Objavila sam i sada i ja napravila svoj puppy face. Ko zna, možda ću uspeti da skrenem temu.
„Daću ti, ako mi ispričaš šta se dogodilo.“ E, šipak. Nije fer. Nakon kraće rasprave oko toga kako ne može da me ucenjuje, iako može, rekla sam 'ok'. Ne znam kako sam se i usudila da to uradim, ali jesam. Istog trena je ustao, a ubrzo se i vratio sa jednim sendvičem. Aaaii, kako je fin! 'A to znači da sada ti moraš biti fina, i ispričati mu za svoj blam.' Ne, to znači da moram veoma brzo da reagujem. Čim se smestio, dohvatila sam taj božanstveni sendvič sa zelenom salatom, šunkom, paradajzom, kačkavaljem i još mnoštvom drugih stvari. Kako sam uzela prvi zalogaj, tako je on počeo sa mojim obećanjem.
„Hajde, sada pričaj.“
„Ma nema šanse.“ Mrtva-hladna sam odgovorila, na šta je razrogačio oči.
„Obećala si!“ Negodovao je, ali sam nekako znala da će to preboleti lako.
„Rekla sam ok, gde si tu čuo reč 'obećavam'? Sasvim sam sigurna da je nisam izgovorila.“ Na ovo se samo ironično nasmejao.
„Žensko! Kako sam uopšte pao na takvu glupost?!“ Rekao je nekako više za sebe, na to sam se počela smejati. Primetivši moj blistav osmeh, Zayn se namrštio. I onda sam uradila nešto neviđeno. Videvši ga tako ljutog, iako sam znala da nije stvarno, slegnula sam ramenima, približila mu se i poljubila ga u obraz. Da, zaista jesam! Ja sam kreten, ne znam da li sam to pomenula već nekad. Nego, baš u trenutku kada sam se usudila na takav korak, opet sam osetila onaj parfem. I baš ne marim što sam se malo poprskala njime. I da, koža mu je veoma glatka i čak je i ona mirisala veoma dobro. Imala sam sreće da sam rešila da ga smačem po obrazu baš u tom periodu kada je bio sveže obrijan. Samo ne znam kako može biti 'sveže obrijan' kada je najranije mogao da se obrije juče, ujutru. Kako god. Je*eno dobro je mirisao, to je suština. Kako sam to uradila, nisam ni sačekala njegovu reakciju, već sam se zaokrenula za 180 stepeni i počela da blenem u prozor. Upravo iza sebe, čula sam njegov prigušeni smeh. Nisam se okrenula, barem nisam ni pokušavala, dok se nije javio sa svojim pitanjem.
„Čekaj,čekaj? Šta to uradi?“
„Šta? O čemu pričaš?“ Provokacijski sam rekla, kada sam se opet okrenula ka njemu.
„Da, jesi.“ Još više provokacijski je sada on ovo rekao.
„Šta?“ Opet sam ga upitala.
„Poljubila si me, draga.“ Posebno je naglasio to 'draga' mada nisam videla potrebu za tim. Svejedno.
„Dragi, sumnjam. Poslednji put kada sam pomenula ljubljenje između mene i tebe, tu zamisao si okarakterisao sa 'fuj'. Onda ne vidim razlog da se sada smeješ.“ Posdetila sam ga i na taj nemili događaj, ali mu je bilo potrebno više vremena i da se priseti. Što je malo čudno, pošto se desilo još juče. 'Ali je ubrzo bačen u senku zbog toga šta sve radili i posle toga.' Ne podsećaj me, dovoljno je loše. Kada se setio na šta mislim, složio je zgroženu facu, opet.
„Nisam mislio na ljubljenje ravno u usta, tupsone.“ Sarkastično mi je uzvratio, na šta sam samo prevrnula očima.
„Kako god, verovatno si mislio na nešto što ne uključuje usta. Ali svejedno, Zayn. Verovatno si samo umislio. Da li stvarno misliš da bi neka histerična plavuša, kakvom je ti nazivaš, smakala nekog uobraženog dečka koji ne zna šta će sa sobom i jedino što zna je da se razmeće svojom lepotom. Pa pazi, sumnjam.“ Odgovorila sam ozbiljno, i opet izazvala smeh sa njegove strane. Za promenu ne onaj u negativnom smislu. Blago me je udario po ramenu, a ja sam mu poslala neki pogled u smislu 'hajde da zaboravimo ovo'.
„Hajde da slušamo muziku.“ Ispalio je ko iz topa. Pogledala sam u svoj mobilni koji se već ugasio.
„Čime? Sendvičem?“ Pitala sam.
„Perrie, znam da zvuči zapanjujuće, ali i ja imam mobilni i slušalice.“ Odvratio mi je sarkastično. Bravo, pa nekada stvarno ne razmišljam. 'Nekada?' Ćuti. 'Zašto?' Zato što me nerviraš. 'Pa zato sam tu, srce.' Ignorišeeem.
„Kul, slušaj onda.“ Rekla sam, i okrenula se ka prozoru.
„Nisam rekao 'hajde da slušam muziku'. Neverovatno, ali to je zvučalo 'hajde da slušamo muziku'.“ Posmislila sam da mu odgovorim 'Woow, neko je naučio da opasno barata sarkazmom.' Ali sam sam se setila da je danas mnogo manje iritantan, nego inače pa sam samo rekla „Neću.“ Međutim, on je već zahtevao od Harolda da mu pruži mobilni i slušalice kao da jesam pristala.
„Čak ni Wiggle?“ Upitao je sa nekim tajanstvenim osmehom, dok se mučio da razdvoji dve slušalice koje su se umrsile. Pf, a šta loše možda da se desi?
„Kako god.“ Rekla sam, dok sam pružala ruku ka njemu, što je značilo da mi da jednu od slušalica.Ja se setila da objavim nastavak, jeej :3
haha, salim se, opet sam se aktivirala da pisem, moglo bi se reci da sam do sada malo odmarala mozak od svega xd
Sad cu pokusati da budem aktivnija, ali nemojte ozbiljno da me shvatite, jer se ne secam kada sam poslednji put ispunila obecanje u vezi price xd ;p
Hvala svima unapred koji ce procitati nastavak<333
Love you all :DJovana S. :3
YOU ARE READING
'Beauty' By: Jovana S.
FanfictionSvi mi ponekad branimo svoje stavove i čvrsto stojimo iza svojih reči. Kada to potenciramo, naša okolina nas po tome i zapamti. Ali šta se dešava kada posle izvesnog vremena promenimo mišljenje? Ono prvo što dolazi u mislima je 'Šta će pomisliti svi...