Rekao sam dečkima da idemo kod Dejmona i pričao sam sa Zaynom u vezi Juliji.Njegova reakcije je bila beš i neočkivana.Mislio sam da će mi glavu počupati ali nije.Umesto toga video sam malo besa na njegovom licu,verovatno zbog toga što se nije pomirio s tim da je mrtva,ali je bio i srećen,verovatno jer će opet biti sa njom.Sve je to meni lepo ali...Zašto ona mora biti u Marijinom telu?! Verovetno "osveta".Motaće se oko Zayna pa da ja budem ljubomoran-.- ufff ovo će biti teško...
Maria's POV
Istuširala sam se u vreloj vodi koja mi je taako prijala i presvukla se,jer sam se opet probudila sva znojava i sa velikom glavoboljom.Sišla sam dole i čula da je Dejmon sa nečim lupao u kuhinji.Provirila sam i videla da skuplja staklo.
"Šta si polomio?"-upitala sam ga smoreno,jer ne prođe dan da nešto ne polomi.
"Čašu."-odgovorio je i bacio staklo u smeće te oprao ruke.
"Moramo pričati."-izašla sam iz kuhinje i ušla u dnevni te lep sela na fotelju a uskoro je došao i Dejmon te seo na kauč.Imao je čudnu facu,kao i uvek kada trebamo pričati.
"Gle,Dejmon...ja više ne mogu ovako...ovi košmari me ubijaju..."-Dejmon je uzdahnuo.
"Jaa...."
"Nemoj se i ovog puta izvlačiti kao i uvek!"-proderala sam se na njega.
Te je on ustao sa kauča a ja za njime.Pogledala sam u njega ali jedino što sam videla su bile tamne oči koje su zamenile njegove nežno plave.Uplašila sam se.
"Dejmon..."-stisnuo je ruke u šake.
"Da li misliš da su tvoji snovi nerealni?"-upitao me je.
"Ti me pitaš..."
"DA! PITAM TE DA LI VERUJEŠ U TO ŠTO SANJAŠ!"-derao se.
"Dejmon...ja sanjam vampire.Monstume koji ubijaju ljude.A ti me pitaš da li verujem u to?!"-pogledao me je a oči su mu bile skroz crne.
Velikom brzinom je došao do mene i gledao me.
"Dejmon.Ti...."
"Da! Ja sam jedan od njih.Monstrum koji ubija..."
"NE! TO NIJE MOGUĆE!"-proderala sam se i uhvatila se za glavu.
Dejmon je ćutao.Samo je stajao i gledao negde iza mene.Oči su mu se polako vraćala u normalnu boju. I dalje nisam mogla verovati da je to istina.Da je Dejmon...vampi? NE! NE! NEE! Sama pomisao me plaši.Ustvari,nije me plašio moj brat,već to u šta se možepromeniti.Sela sam na kauč i dalje sva van sebe.Dejmon je seo pored mene.Uplašila sam se.Pomerila sam se malo dalje od njega.
"Plašiš se?"
"Dejmon,jaa...treba mi malo vremena da skapiram šta se upravo desilo..."
"Paa...vrame je poslednje što ti mogu dati..."
"Zašto?"
"Dolazi ekipica..."-nasmejao se.
"ŠTA?! Kakva ekipica? Jesi ti dobro? Ima vas još? Pa koko se to desilo?"-upitala sam ga 100pitanja u minuti.
Krenuo me je uhvatiti za ruku ali sam brzo ustala i opet se uhvatila za glavu.
"'Oćete me pojesti? Zašto dolaze?"-Dejmon se nasmejao te ustao.
"Ne dodiruj me! Samo mi ispričaj sve! ODMAH!"-proderala sam se na njega.
"Gle...dolaze svi što su bili tu osim Arona..."
"Svi su oni va-vampiri?"
"Da.Uglavnom dolaze jer se pojavila još jedna vrsta pa se moramo dogovoriti."
"Sad mi pričaj od kada si vampir."-rekla sam dok smo oboje sedali na kauč.
"Sve se desilo kad sam imao 10 godina.."
"10 GODINA?!"
"Da.Uglavnom svi su me u školi odbacivali i sve to.Jednog dana kada sam išao kući,bila je noć i tada sam sreo Tylera.Tada me je pretvorio na vampira.Svoje moći sam malo koristio u školi pa me nisu odbacivali.Stekao sam preijatelje i jednom me je Tyler odveo u kuću gde se sastaju svi iz klana.Tu sam upoznao Stylesa i one njegove.Kako sam odrastao zbližio sam se sa njegovom sestrom.Ona je znala da sam vampir i tražila da je preobrazim,što i jesam.Onda se Styles naljutio i sve do sada nije pričao samnom.Njegova sestra je pobegla negde.Tu je bila još i ona Julia što je bila sa Zaynom a ako sam dobro čuo Harry ju je ubio jer je video da je preverila Zayna.Od tada nisu u dobrim odnosima.Uglavnom Julia je bila jedna od najmoćnijih vampira.Pa to je,ja mislim sve."
"Ahaa...negoo...ko je Tyler? Kada si upoznao Michaela,Sajmona i ostale?"
"Oni su takođe bilo u klanu i bili deca kao i ja,tada...Tyler je glavni i nastariji vampir a Julia je bila njegova sestra..."
"Wow..."-bila sam začuđena.Nisam znala šta reći...
"Eto.To je sve.Jer se još plašiš?"
"Ko je rekao da se plašim?"-upitala sam ga i udarila u rame.On se nasmejao.
"To je moja sekica!"-privukao me sebi i poljubio u čelo.
Zagrlili smo se.
"Neće me ovi pojesti? Ipak sam ja za njih jelo."
"Pa kada su ovi izdržali da te ne pojedu,neće ni ova petorica..."
"Hahahhaha...okej"
Još smo malo tako sedeli i začulo se kucanje na vratima.Pogledali smo se.
"Ideš ti?"-upitao me Dejmon.
"Zar moram?"
Prevrnuo je očima te ustao i krenuo ka vratima.Ubrzo se začulo tiho pričanje pa posle i galama.U sobu su uleteli Pul,Michael,Jack,Adam,Brooklin a Sajmon.Pobacali su se gde im je došl.Pozdravili smo se i čekali da dođu ova petorica...
YOU ARE READING
Creepy
FanfictionHej,ja sam Maria.Maria Stewart.Imam 18 godina i završavam srednju školu,koja je uostalom tako glupa.Imam brata,Dejmon.S' živim u kući koja je blizu Londona.Dejmon ima 20 godina i obožava me zezati-.-'' Pa nemam baš prijatelje,bolje da kažem nemam ih...