Neprobojno srce [Prva knjiga]

Dodir koji uspavljuje

Dok se Mia po stoti put ogledala u mom apartmanu, neprestano sam je uveravala da joj garderoba dobro stoji. Pink uska majica i rozikaste uske farmerke su stajale salivene na njoj. Postajala je nervoznija i od mene. Iako u svom apartmanu ima ogledalo, možda čak i veće od mog, verovatno je došla kod mene da bih je smirivala.
Anđela: Kažem ti, Noa će pasti na dupe kad te bude video.
Primetila je moju "ružnu" reč ali ništa nije rekla. Ona je u sedmom kosmosu trenutno i ništa ne razaznaje.
Mia: Dobro. Osećam se dobro, izgledam dobro, mirišem dobro. Nema problema..!
Pljesne dlanovima, te se podsmehnem. Kucanje na vratima je opet uznemiri, pa je potapšem po ramenu. Otvorila sam vrata i ugledala Džejka, opuštenog, razigranog. Totalna suprotnost meni koja sam uvek uštogljena pred svakim, a kamoli sa njim.
Džejk: Nadam se da ne ometam pripreme za.. dejt beše?
Namerno se iskezio Mii, a ona me je prostrelila pogledom.
Mia: Znaš, mogu i ja da progovorim za onu ostavu..
Pripreti mi prstom, te je blago udarim po njemu sa smeškom. Ja sam starija i mene sluša.
Mia: Ostaviću vas golupčiće same, mogu samo da zamislim koji će se ovde lom desiti. Samo.. nemojte puno stvari slomiti, moraćete da platite to hotelu.
Uživala je u ruganju, te je zavodljivog koraka izašla iz apartmana, a Džejk je ušao.
Džejk: Misli li ona to ozbiljno?
Anđela: Možda...
Skrenem pogled smešeći se. Iako me Džejk nenormalno privlači i izgleda kao da je Božijom rukom izvajan, ne želim da žurim. Toga se i plašim...
Džejk: Imaš li neki plan za večeras? Jesi li umorna?
Anđela: Jesam, oči mi se sklapaju, a san neće doći ni večeras..
Tiho odgovorim dok neprestano buljim u njegove usne. Smestio ih je na moje, nežno i elegantno. Kao neku masažu usnama da radi, opušta me, greje me. Radi sve što mi đavolski prija...

Mia: Otišli smo!
Miin vrisak nas prekine, pa izađemo na terasu. Mahali smo im odozgo gledajući kako smotano hodaju jedno pored drugog. Noć je već odavno pala, ali su svetla različitih boja osvetljavali grad. Za decembar, nije toliko hladno.
Džejk: Pogledaj onog Nou kako hoda smotano, majke ti..
Nasmejem se krišom, te kratko podignem obrve.
Anđela: Nisi ni ti bio bolji.
Ironično me pogleda, te se glasnije nasmejem.
Džejk: Ja nisam bio bolji?
Anđela: Mhm...
Nežno me je uhvatio za ruke i stavio ih oko svog vrata. Uza zid me je pribio i zarobio svojim usnama. Buka njujorškog saobraćaja nam je bila pod nogama ispod terase. Gubila sam se u njegovim poljupcima. Prsti su mu šarali po mom struku i celim telom sam ga osećala uz sebe.
Anđela: Neko će nas videti...
Džejk: Hoćeš da prestanem?
Odmakao se od mene i čekao moj odgovor strpljivo. Kako me tako jebeno provociraš?!
Anđela: Naravno da ne.
Osmehnuo se i zavukao lice kraj mog vrata. Ti poljupci su delovali još nestvarnije. Unikatni su. I meni je pripala čast da ih dobijem.
Džejk: Dođi..
Uzeo me je za ruku i uveo natrag u apartman. Zbunjeno, ali i radoznalo sam ga pratila. Izveo me je iz apartmana i zaključao vrata.
Anđela: Gde ćemo?
Džejk: Samo ti dođi...
I dalje me držeći za ruku, uveo me je u svoj apartman. Izuo se kraj vrata i poveo me do kreveta. Oči su mi se brzo privikle u mraku, pa sam mogla videti kako se smešta ispod pokrivača do zida.
Džejk: Lezi. Ne čekaš valjda pozivnicu?
Podsmehnula sam se i legla kraj njega. Udobnije mi je sad nego prvi put kad sam bila kod njega u sobi.
Džejk: Spavaš li u potpunom mraku?
Anđela: Da, tako skroz odmorim oči.
Provukao je ruku ispod mojih ramena i obgrlio me približavajući me bliže sebi. Tako toplo je pored njega, osećam se kao malo štene koje će svakog trenutka zaspati.

Anđela: Ima li ovo nekog povoda? Ili razloga?
Džejk: Možda ćeš lakše zaspati kraj mene.
Anđela: Znači misliš da si ti uzrok moje nesanice?
Uzdahnuo je, ali malo ozbiljnije.
Džejk: Nisi samo promenila grad ili državu. Promenila si kontinent, san ti se poremetio potpuno. I to je normalno. Ali moraš se naspavati dobro.
Prebacila sam ruku preko njegovih grudi i pod dlanom sam osetila otkucaje njegovog srca. Ravnomerno kuca, a moje srce bi iskočilo iz mojih grudi pravo u njegove ruke..!
Džejk: A i da, i ja sam uzrok tvoje nesanice.
Anđela: Ti moraš uvek biti odvažan, hm?
Uzdigla sam glavu u mraku tražeći njegove smeđe oči. Čim sam ih pronašla, leptirići su se uskomešali u meni. Samo sa ta dva oka on pravi uragan u meni.
Džejk: Gospođice, čini mi se da Vi to volite.
Anđela: I volim. Naravno da volim.
Osmehnuli smo se jedno drugom i započeli još jedan poljubac u nizu. Ni zadrhtala nisam, nemam strah kraj njega. Jednu noć ću moći bez briga da odspavam znajući da ću u njegovom zagrljaju dočekati jutro.