Osveta

Nemoguća ljubav

Brzo sam ustala i otišla do kupatila.Pustila sam vodu na česmu.U sebi sam razmišljala da li sam se zaljubila.Ako jesam i ako on jeste,to je nemoguće....Ček..Pomoći će mi da uništim njegovog oca...Digla sam obrvu i nasmejala sam se.Izašla sam iz kupatila previla mu rane i ogrebotine..Seli smo za sto da bih mogli da razgovaramo.
"Da li želiš da mi pomogneš u osveti?"
"K-kakvoj osveti?"
"Tvoj otac je ubio moju majku Emire."
"Ne bi otišao toliko daleko."
"Otišao je.Pred mojim očima je ubio."
"Uu,jebote.A meni govori o poštenju."
"Hoćeš ili nećeš??"
"Hoću!"
"U redu!Da počnemo!"
"Šta imaš na umu?"-pitala me Klaudija...
Otišla sam do stoćića pored kreveta,uzela sam kovertu i dala mu..
"Šta je ovo?"
"Otvori"
Polako je otvarao..Kada je izvukao sliku..
Vrisnuo je...
"Nemoguće!"
"Šta je nemoguće?"
"Ja znam ovu ženu."
"Odakle je znaš?"
"Tata je doveo i rekao je da je ona trudna i da je dete njegovo."
"Moja mama je bila trudna?"
"Tvoja mama?U jebote.."
Zavrtelo mi u glavi,Emir me je uhvatio i stavio u krevet..Kada sam se probudila Emir je sedeo pored mene.
"Gde je Klaudija?"
"Otišla je da ti kupi lek."
"Aa,ok.Nego,gde smo stali.?"
"Ne znam,nisi nam rekla plan."
"Slušaj,ti ćeš da uzmeš sliku i kovertu,bez poruke.Otići ćeš kod tvog oca i reći mu da ti je ovo neko poslao.Pravi ćeš se lud.Jel možeš da uradiš to?"
"Mogu.Onda,da krenem."
"Kreni"