Osveta

David je izdajica?

Morale smo da idemo taxi-jem do aerodroma.Kada smo napokon stigli ušle smo i sele..Gledala sam onu poruku i pokušala da je shvatim.Šest sati leta sam je gledala i ništa nisam shvatila.Avion se zaustavio i polako smo se iskrcavale.Uzele taxi i krenule u hotel.Kada smo stigle polako smo ulazile u hotel i otišle na recepciju po ključ.Naravno da sam ga izgubila.Bile smo mrtve umorne.Čim smo stigle u sobu,Davida nije bilo,a nije bilo ni maminih stvari..Uzela sam telefon i pozvala Davida.Javila se govorna pošta..Poludela sam...David me je izdao?Uzvrtela sam se da pronađem torbu sa maminim stvarima,ali sam umesto toga pronašla pismo.Polako sam otvorila.Unutra
je bila veoma kratka poruka..

"Izdao te onaj kome si najviše verovala."

"David.."
"Šta David?"-povikala je Klaudija..
"David je izdajica.On je uzeo torbu i pobegao."
"Molim?Njemu si najviše verovala..Kao u poruci."
"Kao i u ovoj poruci."-dala sam joj.
"Ja ne verujem..Ko piše poruke?"
"Logično je.David piše poruke."
"Nemoguće.Ne verujem da ide ovoliko daleko."
"Vidiš da ide."-rekla sam ljutito.
"A da se smiriš.?"-rekla mi je uznemireno..
"Neću da se smirim dok ga ne pronađem."
"Ovako ćemo.Pozvaćeš tvoje ljude da ga nađu."
"Može!"-rekla sam smireno..
Uzela sam telefon sa kreveta i pozvala Mahmuta.Tatin čovek.Sada je moj.
"Mahmute."
"Recite,gospodjo."
"Pronađite Davida i dovedite mi ga."
"Onog Davida?"
"Da.Povedi ljude i dođite u Rio.Od sada radite za mene."
"Odmah dolazimo."
Dok sam ih čekala lomila sam prste i grickala nokte.

3 sata kasnije.

Zazvonio mi je telefon.Mahmut je.Odmah sam se javila.
"Da li ste ga našli?"
"Jesmo.Gde da dođemo?"
"Odvedite ga napuštenu zgradu iza aerodroma.Odmah dolazim."
"U redu."-rekao je Mahmut.
Uzela sam jaknu,telefon,pištolj i krenule smo.Uhvatile taxi i stigle za manje od 5 minuta.Izašla sam iz auta i krenula brzim hodom u zgradu.Kada smo ušle David je bio na kolenima,moji su ga držali.
"Vidi,vidi..."
"Sandra..."-rekao je sa smeškom.
"Ne prekidaj me.Vidi."-povisila sam ton.
"Neko je postao opasan."
"Nisi ti još ništa video."
"Nisi ni ti."
"Ti pišeš one poruke?"
"Koje poruke.?"
Polako sam mu prilazila..
"Ne pravi se lud."-udarila sam mu šamar..
"Ne igraj se sa vatrom,Sandra.Izgorećeš.."
"Srećo,ja sam vatra."
Svi su me gledali ukočeno...
"Ako ti ne pišeš,ko onda piše?"
"Odakle ja znam?Ja sam samo došao po ogrlicu."
"Gde je torba,Davide?Za koga radiš?"
"Nikada ti neću reći."
"Ni po cenu tvoj života?"-digla sam obrvu..
"Da!"
"U redu!"-rekla sam tihim glasom.
"Šta ćeš da mi uradiš?"
"Videćeš!"-rekla sam sa smeškom i polako izlazila iz zgrade.
"Sandraaa!"