Sandra(ja) i Klaudija su ćerke mafijaških porodica..
Dobijaju zadatak na drugom kraju sveta za najopasnijim mafijašem koji je ubio moju majku.Ubijena je meni ispred nosa a ja nisam mogla ništa da učinim...Živim sa ocem..Posle majčinog ubistva je upa...
Klaudija danas izlazi iz bolnice.Pomogla sam joj da se spakuje,pa smo polako krenuli. Emir je bio svih nedelju dana pored mene... Voli me,a ja ću ga iskoristiti..To mi nikada neće oprostiti...Moram moju ljubav prema njemu da potisnem u sebi,ne sme da me spreči u osveti...Krenuli smo kod Noe Emirovim autom..Bio je pozvan,kao i svi mi,naravno osim Klaudije,ona ne treba da bude pozvana ipak je njegova devojka...Jedva smo pronašli zgradu.Sigurno smo tražili 20 minuta..Izašli smo i krenuli.Broj stana je 10.. Išli smo liftom.Da slučajno ja ne idem pešice,a i zbog Klaudije...Pozvonili smo i Noa je brzo otvorio,kao da nas je čekao kod vrata...Bio je elegantno obučen.Košulja i pantalone..To definitivno nije njegov stil.. Klaudija mu je pritrčala u zagrljaj.Poljubili su se..Bilo je preslatko gledati...Odveo nas je u dnevni boravak.Lepo je bilo uređeno..Neko je već bio tu. "Stefanija?Đorđe?Otkud vi ovde?" "Vi se znate?"-rekao je Noa iznenađeno... "Da,upoznali smo se na veoma čudan način." "Kako?Baš me zanima sad.." "Zaletela sam se mojim autom u njihov,sve je dobro bilo.Sve se do ro završilo,izašli smo živi iz toga.Posle toga smo se sreli u bolnici kada se Klaudiji desilo to što se desilo.Ja sam kriva.." "Nisi ti kriva."-zagrlila me je i poljubila.. "To joj ja govorim već nedelju dana ali ne prestaje da krivi sebe."-rekao je Emir. "Hajde da sednemo za sto."-rekao je Noa da bih skrenuo sa teme.. Seli smo za sto.Na stolu je bilo svašta.Pitala sam se da li je on to sam spremio.. "Sve ovo si ti sam spremio.?" "Haha,zar misliš da sam sposoban za to?"(smeh) "Haha,imao si pomoć znači?" "Da,pomoć je tajna?"-rekavši to namignuo je Klaudiji..Verovatno zna o kome se radi.. Večerali smo smejali se.Pili smo.Bilo nam je veoma zabavno,sve dok mi opet nije stigla poruka...Pogledala sam u telefon i ostala u šoku....
"Vrlo si blizu da pronađeš brata..Uskoro ćeš dobiti jednu vest koja ćete dovesti do njega.."
Nisam pravila nikakve reakcije.Nastavila am da se ponašam normalno. "Sandra,hteli smo da te pitamo nešto.."-rekao je Đorđe. "Pitajte.Desilo se nešto?" "Ne,nego smo hteli da te pitamo da ideš sa nama na večeru sutra uveče.Voleli bi smo da Emir i ti dođete zajedno." Pogledala sam u Emira.. "Paa,mi..."-prekinula sam Emira.. "Naravno da ćemo da dođemo.Samo nam pošaljite adresu i vreme." "Važi,hoćemo.Noa,mi moramo da idemo sad kasno je,ustajemo rano sutra." Polako su ustajali. "U redu,drago mi je što ste došli." Lagano smo se i mi spremali da krenemo,da ih ostavimo malo same. "Idemo i mi."-prišla sam joj i šapnula: "Da ostanete malo sami."-pogledala me i nasmejala se... Polako smo krenuli.Emir me je gledao ceo put dok je vozio.Srce mi je ubrzano lupalo.. Osećala sam leptiriće.. "Neka prestane!"-povikala sam.. Emir je naglo zakočio.. "Da li si dobro?"-pitao je zabrinuto.. "Jesam.Izvini,samo sam umorna." "U redu.Uskoro stižemo.." Klimnula sam glavom..Stigli smo u roku od 10 minuta.Parkirao se i izašao iz auta da bi mi otvorio vrata..Ovo mi otežava osvetu.Moja ljubav prema njemu,njegova ljubav..Sve mi to otežava nastavak ove osvete....
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
