Monster Heart

3: Belokosi đavo

  Otvorila sam oči i jedna mi je misao pala na pamet. Nakon dužeg vremena, konačno imam misiju. Onako sanjivoj mi je osmeh ozario lice. Ustala sam i spremila se. Obukla sam svoju ANBU uniformu i gledala u svoj odraz u ogledalu.

- San mi se ispunio - rekla sam sama sebi. Spustila sam glavu ka dole i na stolu videla dve uramljene slike. Na jednoj sam bila ja sa još dvoje. Devojka duge crne kose, Obitova ćerka, Megumi, i momak crne kose, Kazuki, Itačijev sin. To su bili članovi mog tima.

- Tako mi je krivo što niste sa mnom na ovoj misiji - obratila sam se slici, gledajući u nju kroz proreze na mojoj masci. Ustala sam i krenula ka kapiji sela. Pozdravila sam prijatelje koji su stražarili i krenula ka granici Zemlje Vatre.

Timeskip

  Išla sam svojim putem, sa grane na dranu, sa drveta na drvo. U daljini sam čula neku eksploziju. Zastala sam na trenutak i krenula u pravcu odakle se eksplozija čula. Sakrila sam se u krošnji jednog drveta. Na sve strane bili  su pobacani šurikeni i kunaii. Još jedna dimna bomba privezana za kunai je pukla i stvorio se oblak dima. Iz oblaka se začuo bolesni smeh, a zatim je iz ustog iskočio muškarac bele kose u Akatsuki ogrtaču.

- Verovatno je na ovog mislio gospodar Sedmi - pričala sam sama sa sobom kada je u jednom belokosi muškarac počeo da na zemlji crta nešto soostvenom krvlju. Odjednom, koža belokosog je počela da se menja. Postajala je crna kao ugalj, sa belim šarama koje su podsećale na kostura. To sam nekako i mogla podneti. Ali u sledećem trenutku je proboo sebe kroz srce, nečime nalik koplju ili čemu već. Legao je u sredinu kruga na zemlji i ležao tako dosta dugo. Jedan čovek, takođe u Akatsuki ogrtaču je došao do njega.

- Koliko još Hidane? - upitao je momak duge plave kose.

- Zar i ti Deidara? Zašto me svi to pitaju. Ovo traje sve dok se lord Džašin ne zadovolji žrtvom.

- Okej, un - rekao je prevrćući očima i seo na stenu i nastavio da ga gleda. Ja sam i dalje gledala sve to iz krošnje drveta. U jednom je trenutku se okrenuo plavokosi u pravcu gde sam se ja krila i prišao belokosom.

- Neko nas posmatra - rekao je i pokazao u mom pravcu.

- Ma daj. Ovo će trajati još par minuta - proderao se belokosi.

- Hidane, zaveži i pomozi mi- rekao je plavokosi.

- Oo, Deidari treba pomoć! HAHAHAHAHA! A mislio sam da to nikad neću čuti.

- HIDANE!!! PRESTANI da se IZMOTAVAŠ i DIŽI SE! Dista mi je više čekanja.

- Dobro, dobro. I onako sam završio sa ovim. Znaš li ko je? Momak ili devojka?- upitao je belokosi i ustao.

- Ne znam šta je, ali je jak protivnik. Osećam to - ofgovorio je plavokosi ozbiljnim tonom.

- Heej, ti tamo! Izađi, nećemo ti mi ništa! Mi smo dobri ljudi! Samo nemoj da se kačiš sa nama i sve će biti u najboljem redu! - vikao je belokosi i smejao se, ali nisam mogla sebi dozvoliti da padnem na to. Videla sam šta je belokosi uradio onom jadnom momku. Ja neću tako proći. Plavokodi je bacio kunai koji se zabuo u drvo tik pored moje glave.

- Nije zanimljivo da se kriješ ako znamo gde si. Samo izađi - progovorio je plavokosi i smoreno gledao u mom pravcu. Shvatila sam da više nema vajde skrivari se. Iskočila sam iz krošnje i elegantno se dočekala na nogama kao mačka.

Hidan POV

  Iskočila je i spretno se dočekala na nogama. Duga ljubičasta pretenica joj se spuštala niz leđa. Šteta što joj nisam mogao videti lice zbog maske. Ako ne bude pravila probleme i samo lagano ode, neću morati da joj uništim to lepo građeno telo.