Zg Hercegovac mlađi

PROLOG

Da ne volim toliku pičku koliko volim i ovu bi terao u krasan kurac.

Već pola sata melja moju prangiju po ustima, a jadna ni sama ne zna što radi.

Sve joj sriću đava odnio ako nije manita.

Zamišljam ja Jennifer Lopez, Juliju Roberts, ali džabe mi. Kad god pomislim kako ću sad svršiti ona neki čudan pomak napravi da imam osjećaj kao da mi nilski konj puši.

Cmače ona, mljacka, sisa, cucla dok mi nije dodijalo. Uhvatim ju za ruku te pogled spojim s njenim;

" Da se ne tareš u prazno mala."

Kažem te ju okrenem i utram joj ga s guza da me sve milina prođe.

Stenje ona kao manita. Jebo majku dere se isto koda ju koljem, a ne prčim.

Ubrzam tempo, jer sad mi je već dodijalo ovo sve.
Trebam svršiti, a to ću i napraviti.

Osjećam vrhunac kako se bliži dok mi jaja udaraju od njezino dupe, a to je nešto što me tek raspameti.

Svršim uz jak trzaj dok se ona i dalje sva nešto u prazno izvija. Jebo majku ova je trebala biti glumica.

Sve bih joj najrađe rekao da sam gotov, ali pustim ludu da uživa u svom performansu.

Skoro sam sve navukao na sebe kad se okrenula i iznenadila.

Upitno ju pogledam dok ona samo slegne ramenima pa one jeftine pamučne gaće vrati na sebe.
Kažem ja luda, ali luda koja je doprinijela mome svršavanju.

Neki đava mi ne da mira te ju pozovem;

" Da te upitam nešto. Da li ti znaš kako se zove Foka bez oka?"

Gledam u taj njen tupavi pogled te se samo osmjehnem;

" Pa F."

Odvalim se smijati ostavljajući ju zbunjenu iza sebe.

Ni sam ne znam zašto mi je to palo na pamet, ali od kako god sam čuo tu foru valjam se od smijeha, a tako i sada.

Dođem do šanka gdje me vidno pijan brat Ivan čeka;

" Bogati jesi li je više sprčio. Pola grada bi sprčio dok ti jednu."

Kaže izvijajući se na šanku;

" Krvi ti mile, te ne tražiš ti kurca pa se stao tuda uvijat."

Kažem smijući mu se dok on i dalje uvija bokove oko šanka.

" Ajde bolan goni me kući."

Kaže na što ga uhvatim pod ruku te se uputim s njim istoj.

Budi me materino nabrajanje, a od kako god smo se vratili iz Duvna ona je kao manita.

Samo hoda za nama i nešto nabraja i prigovara. Toliko me podsjeća na babu da to nije istina, mada jedino kad smo doli baba joj brzo gubicu zapuši.

" Jadan ti sam isto koda sam se olova nadro sinoć."

Govori mi Ivan ulazeći u sobu.

" Bogati koliko si utreso u sebe dobro olovo i ne sereš."

Kažem mu dok se on ruši na moj krevet.

" Krvi ti di se ova gasi. Što se sad navila, što je?"

" Biće zato što su Ante i Anđa otišli doli u babe."

Kažem dok on podiže glavu i zbunjeno gleda u mene;

" Pa kad su išli?"

Jebo majku čega se ovaj nadro juče;

" Što ti je bolan. Pa jesu juče išli."

Kažem dok on i dalje zbunjeno gleda u mene pa samo kimne ramenima te spusti glavu na jastuk.

Okrenem očima te izađem iz sobe u dnevni gdje mater prouzročuje ćaći moždani, jer ovaj vrti očima kao da ima očni udar ili tako nešto.

Stresem glavom, jer sam totalno otišao drugim smjerom.

" Evo ti i ovog. Sav je uvrnut na te."

Viče mater ćaći dok se on i ja pogledavamo.

Najrađe bih se odvalio smijati, jer naš ćaća je svetac, a i prava ljudina dok mi svi prije muhu u dlanu možemo zadržati nego prangiju u gaćama.

Okrenem joj očima te si samo pomislim; E sad i ovo sve treba izdržati.

Helou🥰🥰🥰
Znam da sam vam dosadna, ali evo me s Prologom za još noviju priču.🥰🥰🥰
Kad sam već počela o Anti pisati, uredu je da napišem nastavak i za Matu..🥰🥰🥰🥰
Pišite mi dojmove, a ti draga moja Mili-Jana uživaj u svom Mati i dobro ga zapljuj..😉😉😘😘
Kissy❤❤❤