ljubav ili osveta

Ljubav ili osveta Part 1

'' Zašto me svi smatraju štreberom? Šit. Zbog toga se niko sa mnom ne druži, pa čak ni pravi štreberi. Pa kao da ja želim da učim, i ja želim izlaziti, provoditi se, uživati u životu, ali opet.. želim i napredovati i postignuti nešto. ''-tihi glasići čuli su se u mojoj glavi, dok sam se ja igrala sa onom hranom.
Xxx: Mogu li ti se pridružiti? -Iznenadno sam podigla pogled. Uplašio me je taj glas, pošto sam bila zamišljena.
Ja: Da naravno. - Pogledala sam malo o bolje, ou šit, to je bio on.Harry. Ne znam zašto, ali naježila sam se, osetila sam trnce. Helou, on mi se ne sviđa, samo sam malo nervozna. Seo je pored mene.
Harry. : Slušaj, onaj starac mi je rekao za te časove, i nema šanse da to radim. Nek' bude zadovoljan što uopšte dolazim u ovu školu i na njegove dosadne časove. I ne zanima te da li ću ja proći ili ne, to je moja stvar, okej?-naglasio je ovu poslednju reč.
Ja: Možda ti jednostavno želi dobro. Brine se za tebe, ne želi da..-prekinuo me.Harry. : Brine se za mene? -napravio je facu kao >Hah'<, a onda se ponovo uozbiljio. '' Za mene se niko nikad nije brinuo, pa neće ni on., i ne treba.'' -to me je iznerviralo.
Ja: Zašto si toliko tvdroglav? Ili možda čak ponosan. Shvati, on ti želi samo dobro i želi da završiš ovu ''jebenu'' školu i da postaneš neko, a ne da se smucaš ko zna kuda. - govorila sam mu to stojećki, naslonivši se na sto, povišenim glasom. Svi su gledali u mene, pa čak i on.
Harry. : Ti mi nešto pričaš. Štreber, koji nije video sveta daleko od knjige. Što svaki čas il' učiš, il' čitaš.
Ja: Da, ali ću ja bar postati neko, i završiti školu, a ne biti kao ti tvrdoglava kukavica, niko i ništa. I znaš šta, nosi se, i zaboravi na te ''jebene'' časove, jer i da ti hoćeš, ja sad neću. Zbogom.-Uzela sam knjige, ustala i zaputila se prema vratima.
Harry. : Hej, stani.- to je sigurno upućeno meni. I da, prišao mi je. '' Izvini, preterao sam.''
Ja: Izvinjenje prihvaćeno a sad, moram ići.- Kad sam krenula, uzeo me za lakat i zaustavio. Pogledala sam u moj lakat, a onda u njega. Pustio mi je ruku, a onda se izmaknuo malo.Ja: Šta? Osim što si kukavica, sad si i nasilnik.-spustio je pogled, nasmejao se, a onda opet pogledao u mene.
Harry Nasilnik prihvata pomoć.
Ja: Znaš šta, radi šta hoćeš, ne zanima me.-Izašla sam iz kantine, i zaputila se prema učionici. On je trčao za mnom, kad me je stigao, ponovo me je uzeo za lakat, a onda stao ispred mene.
Harry: Gde treba da dođem? -Gledala sam u stranu, praveći se da me ne zanima. ''Molim te? ''
Ja: Čekam te kod mene u 7, večeras.
Harry: Uredu, biću tamo, obećavam.'Blago se nasmejao i otišao u svoju učionicu, imali smo različite predmete ovaj čas. Nasmejala sam se a onda ušla u učionicu i sela za klupu.''Ipak, nije toliko čudan, a ni loš kao što sam mislila. ..... O moj bože, rekla sam mu da dođe kod mene, večeras? Šit, ana. Ma nema veze, rećiću mojima istinu, da mu pomažem i da mi je samo drug.
Okej, a sad da vam kažem nešto o sebi. Ja sam kao što ste već čuli ana, znam čudno ime.Prezivam se Pavlović. Tata mi je policajac, radi u odeljenju za ubistva, pljačke, otmice i tako to, a mama je advokat. Kao što vidite, ja sam učenica srednje škole, učim ali nisam štreber k'o što me nazivaju. Uh, kreteni. Ma nije važno, kraj je časa, i sad idem kući jer nemam više časova, za danas. Čekala sam ga... Počela sam vežbati zadatke, sa nadom da će se pojaviti, da će zazvoniti na vratima, ali se nije pojavio.Hah'..koja sam ja glupača, pa trebala sam i očekivati to. Još sam se obukla kao da dolazi princ.. a ne samo jedna obična budala koja me i ne primećuje. Tužna, sklupčala sam se u krevet i zaspala.