TAJKUN 5

3. Imam I Ja Osećanja

Sadašnjost
BORAN FAMILY BOAT
Antalya, Turcija

Dogan

Stajao je naslonjen na ogradu sa cigaretom u ruci na zadnjoj palubi broda i gledao u žene koje se sunčaju na velikim ležljkama, dok muškarci skaću u more ko da im je petnaest godina. Njemu nije bilo do igre i šale, nije mu bilo ni do čega, on nije znao na čemu je. Dve nedelje prošli su od onog dana kad je na Kajin prvi rođendan video nju, ona koja je jedina uspela da potisne duboko, možda čak i obriše sečanja na nju. Nešto duboko u njega teralo ga da svako malo pogledom potraži onu malenu devojčicu koja kad ga je prvi put videla dva dana nakon rođendana sva se zarumenila od stida. Te kafene bademaste okice bile su mu odlično poznate, ali nekako tešio je sebe da su te oči boje badema česte svuda u svetu. Tako je sebi tešio i za njenu čokoladnu loknastu kosicu i onaj safir koji je nosila oko vrata. Kad je Mariji poklonio onaj lanćić nije znao zašto to radi, ali delovalo je sasvim u redu uz to bio je iste boje kao njen oči pa eto. "A zašto je onda malena nosila taj lanćić?" svako malo prošlo bi mu kroz glavu, a on je na to imao jedan odgovor "svideo joj se i mama joj ga poklonila". Nije da je taj običan dragulj, imao neko značenje ili možda je. Nije znao pravi odgovor, ali znao je da devojčica osim što je jako slatka i opasno smešna, ima prelepo ime Mia. Da je imao ćerku i sam bi je tako nazvao. U prvom trenutku kad je Deria rekla da malena ima skoro četiri godine zamislio se, nešto u njega zatreperilo je, ali ubrzo je odbacio sulude misli. Maria nije bila mlada, nevina i neiskusna devojka kao njegova nećakinja, pa da i on kao Kan bude siguran da je dete njegovo jer zaboga bio je Deriji prv i kako stvari stoje jedini, ali kad su on i Maria u pitanju, nije taj slučaj. Maria je žena od sad već trideset godina, koja ima iskustva, koja praktikuje seks za jednu noć isto kao i on, tako da to što su njih dvoje baš u tom trenutku spavali ne mora da znači da je Mia njegova.
Može dete biti bilo čije, pa čak i na Saša ni taj nije oženjen i nema decu, a već je na pragu četrdesete. I on sam je u početku mislio da su Saša i Maria zajedno, možda i jesu zaista.

Uzdahnuo je duboko i povukao zadnji dim cigarete, pa bacio piskslu u plavo more. Verovatno da bi ga sad one ekologiste i one koje kao nešto štite more i sve vode, razapeli jer je bacio đubre u vodu ali jebiga šta je tu je.

"Šta je tebi? Šta si takav?" - čuo je dobro poznat nežan ženski glas pored sebe, zatim ga zaplkisnuo i onaj njen slatkasti parfem koji nosi oduvek.

"Kakav?" - okrenuo je pogled, skinuo naočare pa pogledao u njene plave oči koje je nekada davno tako jako voleo. Voli ih još, ali sad već ne tolikim intenzitetom, valjda jer zna da više nikada neće biti njegova. Odustao je on odavno od nje, poželeo joj svu sreću ovog sveta, jer ako je iko zaslužio biti srećan, to je bila ona, ali to nije smanjivao bol koji još uvek tinja u njega.

"Namćor." - kratko je odgovorila, pa se namusila. Nasmijao se, a kroz sećanje mu prošla slika njih dvoje nekada davno kad su bili tinejdžeri. Uvek se znala ovako ljutiti za svega i svaćega, naravno glavni krivac za svega je bio on. Tad bi je zagrlio, izvukao bi najlepši osmeh iz naftalina i počeo bi da je ljubaka svuda po licu, a ona bi nakon nekog vremena popustila, i  nasmijala bi se.

"A jebiga, dvorska luda je danas na bolovanju moraćete naći neko drugi da vas zabavlja." - nasmijao se tužno, a ironija je izbijala iz svako slovo. Dilara se još više namrštila, prekrstila ruke ispod grudi pa se naslonila na ogradu. Pogledao je u njoj i sasvim slučajno primetio malu izbočninu u predelu stomaka ispod bele haljine.

"Dogan šta lupetaš? Niko nikada nije nešto tako rekao, šta ti je ovih dana?" - nastavila je ona sva ozbiljna, ne svesna koliko je njemu teže uopšte da deli isti vazduh sa njom. Jeste nekada davno pre nego se udala za Oskana pričali su, zapravo ona je pričala, dok je on pokušavao da ne pukne na hiljadu sitnih komadića i ne raspadne se ispred nje. Nekada davno njih dvoje su razrešili sve probleme i nedoumice, jer Dilara nije htela da ulazi u brak sa teret na leđa, još manje da stvara razdor između njihove porodice. On je tad odlućio da je došlo vreme da bude odrastao muškarac i da prihvati da je izgubio bitku koju nije ni znao da vodi. Oprostio joj je sve, mada nije ni imao šta da joj oprašta jer on je bio tak koji je sjebao sve, ali ona nikada više nakon onog incidenta u školi nije mu dala mogućnost da se opravda, da joj pokaže da mu je stalo. Nikada nije htela da ga sasluša, da mu da drugu šansu, jednostavno odbacila ga, obrisala, postao je nevidljiv. Zbog toga je jednostavno pustio kad je video da je zaista srećna pored njega. Nije mu bilo svejedno, nije mu ni danas, ali nije na njega da se buni on je imao šansu, imao je nekada davno mogućnost biti voljen, ali je sve sjebao. Za jedan trenutak blaženstva, sjebao je nešto što je moglo trajati zauvek.