TAJKUN 5

4. Jel Ona Moja?

Sadašnjost
BORAN FAMILY BOAT
Antalya, Turcija

Dogan

Kad je odlućio da još malo ostane nije planirao pivo sa muškarcima koji jedino o čemu pričaju su njihove trudne žene i ćerke. Međutim tako je već odavno bilo još od onog dana pre dvadeset dve godine kad je njegova starija sestra ostala u drugom stanju. Mustafa je oduvek bio brižan i pažljiv suprug, mada je vreme pokazalo da on i Dalia nisu jedno za drugo, ipak ostali su odlični prijatelji. Pamtio je koliko se tad brinuo za njegovu sestru, baš kao sad što brine o svoju ženu. Ovaj pat je Nermin i njega brinula, po ceo dan povraća i nikako da zadrži hranu u sebe. Jasemin joj je malopre dala infuziju jer je nekoliko puta ovog jutra povračala.

"Možda nismo trebali nastaviti tradiciju ovog leta mogli smo ostati na Ostrvo, kad su sve žene trudne." - u nekom trenutku je čuo sebe kako kaže i odmah opsovao sebe pa dodao "Ma šta lupetam ko da išta znam o tome" ali njegovi prijatelji nisu hteli da to tako ostave.

"Predložili smo ali oni su zapeli da žele na brod." - odgovorio mu je Kenan, a Ali se nadovezao.

"Dogovorili smo se da se vračamo odmah ako im bude baš loše." - na ovo je Mustafa nastavio uz težak uzdah.

"Ali Nermin ne želi ni da ćuje, kaže ovako joj bilo sa blizancima pa je preživela uz to lepo joj je ovde niko je ne smara, mirno je i nema novinare." - odgovorio je, a njemu je postalo jasno po ko zna koji put koliko ove muškarce vole svoje žene.

"Ma ne budite tako smrknuti, još više ih sekirate malo se opustite zaboga, jedino što možemo je da budemo pored njih i da čuvamo decu. Ja nisam osetio ovo nijednom i nikada neću na svoju kožu al vidim da previše brinete, a oni to vide i još više im dođe loše jer pokušavaju na silu da prevaziđu sve te mučnine. " - opalio je Burak po njih, a oni su ga gledali neko vreme pre nego su odahnuli i samo kimnuli glavama. Bilo je u jednom rukom predivno biti pored njih, pored ljude koje ga najbolje poznaju, ali takođe bilo je užasno teže da od njih sakrije osečanja, zbog toga je čutao i jednostavno gledao u mirno more. Oduvek ga ovaj pogled znao umiriti i razbistriti mu izbrkane misli.

U nekom trenutku svi su se razbežali osim Kan koji je do malo pre bio na drugi kraj, ali ubrzo se vratio i smestio se pored njega.

"Šta je tebi? Danima si nikakav od kako smo se ukrcali na brod." - Kan je došao do njega sa Kajom u ruci koja je cucala svoje mleko i velikim zeleno - plavim očima gledala u njega. Nasmijao se i poljubio malenu u kosicu, a ona se nasmijala.

"Mah ništa, valjda sam se premorio od posla i sad trebam vremena da shvatim da sam zapravo napokon na odmoru i to porodičnom, sa kevom! Jebote, osečam se ko neki klinac ne pamtim kad sam zadnji put bio na odmoru sa čaletom i kevom, pa još i na istom smo brodu!" - pokušao je da izvrti situaciju i odvuće sopstvene misli od melanholiju u koju je zapao.

"Te priče prodavaj njima, ne mene. Ona je ta jel da, ona što te ostavila onog jutra nakon nje jebo si samo plavuše?" - ispalio je Kan sav ozbiljan, po nekad se kajao zbog toga kolko su ga Kan i Mustafa koji je upravo ponovo došao ovaj put sa Melek u ruke koja je dremala na njegovo rame, dobro poznavali. Mogao je majci da slaže, mogao je ocu da izvrti istinu, mogao je da izbegne sestru kad je htela da nešto izvuće iz njega, ali njima nije mogao, oni su ga znali bolje i od njega samog.

"Šta je, opet si nikakav ko žena u PMSu si, pričaj od kud znaš Mariju, htela je sinoć da se vrati, Amra i Nadia jedva su je ubedili da ostane, šta si uradio. Ne diraj tu ženu boljeg Portparola nisam imao, ako mi nešto sjebeš zadviću te golim rukama majke mi. " - ispalio je Mustafa, a on je teško udahnuo. Od kud je zna, jel to ona?! Kako da im sad sve kaže, kako da prizna ikome da se verovatno zaljubio, da mu je švaljersko srce napokon zakucalo onako kako treba.
Pogledao je u njima pa otpio gutljaj piva i progutao knedlu, zatim polako počeo kad je shvatio da oni neće odustati.