TAJKUN 5

7. Tata

Sadašnjost
BORAN FAMILY BOAT
Antalya, Turcija

Dogan

Gledao je u malenu devojčicu koja je klećala na palubi ispred njega, a telo mu je bilo napeto ko struna. Srce udarao u rebra, a on je već izgubio dah dok mu je u mozak odzvanjalo "Jel si ti moj tata?".
Nije znao šta da radi, šta da kaže, a oćito nije znala ni Maria koja je bila bleda ko avet i ukoćeno stajala iza svoje ćerke koja je sedela ispred njega i slatko se smijala.

Kad ga maleni prstić tapnuo po nos, a Mia se zakikotala osvestio se, progutao knedlu i napokon progovorio.

"Ko ti je to rekao Mia?" - zanimalo ga ko se izlanuo da zna koga da prevaspita kasnije.

"Niko." - odmahnula je glavom, a on je ostao ozbiljan da je gleda i ćeka nastavak. Mala pametna glavica se spustila na palubi i lepo sela, pa poćela da priča.

"Čula sam bake u kuhinji kad nas je teta Nermin poslala da uzmemo slatko sa Jarom." - odgovorila je, a on je pogledao u bukvalno preplašenu ženu iza nje. Marija  je drhtala sa rukom na usana, a suze su pretile da preliju preko njene umorne oči. Smetalo mu je to kad je vidi ovako umornu i napetu. Smetali su mu njeni roditelji zbog koje je ona merila svaku svoju reč, hodala kao po jajama, stalno bila napeta, nije bila svoja. Ona opuštena, direktna, pametna i zabavna Maria isčezla je od kad su njeni stigli.

"Koje bake, dušo?" - znao je unapred da je njegov otac očito već svoje pretpostavke preneo njegovoj majci, a ona kao i svaki put nije izdržala da se izlane okolo, ta žena ni najmanju tajnu nije znala da saćuva.

"Baka Merjem i Baka Esma, prićali su nešto i ja sam ih čula." - rekla je, a okice su joj zasijali kao ondak kad se sprema da ućini neki nestašluk.

"Šta si taćno čula?" - nastavio je, a ona se smeškala i bila toliko slatka da nije mogao da odoli pa je cmoknuo u maleni prćasti nosić, a ona je ciknula pa ga zagrlila oko vrata. Uzvratio joj je zagrljaj i uživao u taj mali kratki, trenutak sa svom detetom u ruci.

"Da licim na tebe kad si bio mali." - odgovorila je pa skupila obrve, a zatim dodala "ali ti nisi mali" pa odmahnula glavom, a on je poćeo da se smije na sav glas. Maria malo se opustila pa polako im prišla i spustila se iza Mia, koja je tek sad primetila da je njena mama svo vreme bila tu, pa pogledala je kao da je ućinila neku veliku belju.
Gledao ih je i uživao, najviše jer su to bile njegove devojke, najvažnije žene u njegovom životu. Kad se Maria spustila na palubi i sela iza Mie, spustila je noge u vodu, a on ih obe zagrlio rukama dok je još uvek plutao u vodu.

"Mia, a kako se tebi sve to sviđa?" - delovala mu je kao da joj se sve ovo sviđa, nije delovala zbunjeno, luto, tužno kad je ćula sve. U njenim okicama sijao je onaj srećni sjaj, a ona se smijala od srca, al on bi ipak da ćuje njen odgovor. Osetio je ispod dlanove koje su bile naslonjene Mariji na bokove, kad se ona ukoćila, pa poćeo je nežno da je mazi da bi je opustio malo.

"Imaš iste oči kao moje." - rekla je Mia pa prstićem prešla preko njegove oči, a on je uživao u svakom njenom dodiru.
"Isto se smiješ kao ja." - nastavila je malena, pa prešla je i preko njegovih usana, a on je otisnuo po jedan poljubac na svaki prstić, Mia se zakikotala pa nastavila.
"I najlepši si od svih, najlepše grliš i prićaš najbolje priče, volim te!" - rekla je na kraj i bukvalno mu se bacila u zagrljaju. Sklonio je ruke sa Marije i čvrsto zagrlio svoje dete, a pogled nije sklanjao od njene majke koja više nije mogla da zadrži suze.

Nije ovo ovako planirao, nije planirao tako neplanirano i naprasno detetu da saopšte da joj je on otac. Još uvek je stranac u njenom životu, takoreći juće ga upoznala, ali neko je imao drugačije planove. Mislio je da Mariji predloži kad se vrate da posete neki dećji psiholog, da vide kako da Miji saopšte sve ovo, ipak je mala do juće je bila beba. Međutim njegova majka i malena pametnica prešli su ih.