TAJKUN 5

8. On Je Tako Savršen

Sadašnjost
Sašin Brod
Antalya, Turcija

Maria

Izašla je iz kupatila i stala pored zida koji je odvajao apartman od ulaz i veliko kupatilo. Ramenom naslonila se na zid i pogledala u velikog preplanulog muškarca u crnim šorcevima kako leži pored njene ćerke na velikom krevetu. Ne nije njena više, sad ima i tatu koji do pre koju nedelju nije znao za nju. Od kad ih je prvi put videla kako se smiju, kako Dogan grli i drži u ruke njenu princezu, osećaj krivice svakog dana bio je sve veći. Nije mogla da ne okrivi sebe iako je Dogan stalno ponavljao, da i kad bi mu rekla u tom trenutku verovatno ne bi znao šta da radi. Kako je i sam rekao prihvatio bi dete to sigurno, dao joj prezime, brinuo o njih dve, ali dali bi bio dobar otac nije znao. Ako se on pita bio je previše raskalašan za ozbiljnog i dobrog oca jedne devojčice.

A ona nije mogla da ne pomisli koliko je on samo bio savršen. Njegove nećakinje su ga obožavali, decu njegovih prijatelja takođe, nakon Mustafa i Kan, on je bio omiljen jer im je ispunjavao svaku želju, uvek bio tu da ih podrži kad urade neku glupost, smijao se i šalio sa njih, bio je i sam veliko dete. On uopšte nije ni bio svestan koliko je savršen!

Sad dok ih je ovako gledala nije mogla da se ne nasmije, dok je njeno srce preskako ritmove. Toliko su bili slićni da je to bilo za ne poverovati. Mia je imala istu kosu, iste oči i isti osmeh kao Dogan, a u karakteru bila je kombinacija njih dvoje. Njoj se činilo da je pokupila sve dobre strane od obojica. Bila je nestašna i palava kao njega, a pronicljiva i intelligentna kao ona.

Ranije danas kad je krenula za nju i Sibel da bi ostale pozvala za rućak i ćula je kako njega pita "Jel si ti moj tata" nešto u njoj je umrlo. Sva se zaledila i ostala tako da stoji u mesto, za tren je pomislila da je sve gotovo, da je sve uništeno, da će sad mala da se ljuti, biće besna, biće povređena. Pomislila je da će njeni roditelji napokon da dobiju bitku nad nju i da će Mia u besu odabrati njih iako ih nije voljela uopšte. Međutim mala pametna glavica i Doganovo sasvim staloženo i tako je dnostavno pitanje "A kako se tebi to sviđa?" kao da su rešili sve. Mia je bila oduševljena time da joj je on otac, a ona je tek tad shvatila koliko je njeno dete trebalo i žudilo za svog oca.

Njena devojčica nije pitala za svog tatu, jednom kad su još uvek bili u Makedoniju i kad je tek poćela da prića, nekoliko puta je zatražila oca. Kad joj je ona nekako objasnila da njen tata nije sa njih jer ne može, jer je daleko i radi, ona je samo kimnula glavom i više nije pitala. Ponekad bi uhvatila njen pogled kako posmatra tate koje uzimaju decu iz vrtića, ali nijednom ništa nije rekla, dok se ona svaki put kidala na komade.

Koliko samo puta je uzela telefon i okrenula njegov broj, nakon jedna od mnogih svađa sa roditeljima, a onda kad bi joj uzavreli mozak proradio svestila bi se i prekinula još uvek neuspostavljeni poziv.

"Hej lepoto?" - ćula je njegov baršunasti glas kako je tiho doziva, odgurnula se od zida i krenula ka njima. Mia je sa glavom na njegova prsa spavala dok je on grlio i nežno mazio.

"Hej lepi, neko se već uspavao?" - prišla im je i polako se popela na krevet sa druge strane pored Mie.

"Aham, tek sam stigao do pola ona je već spavala." - odgovorio je tiho, a nežan osmeh je titrao na njegovo lice i pravio ga još lepši nego što je.

"Mamina princeza, bio je ovo dug dan." - odgovorila je, pa sagnula glavu kako bi poljubila svoju malenu u loknastu kosicu. Dok je ljubila svoju devojčicu osetila je dlan na svoje rame i njegove tople usne kako je nežno ljube u slepoćnici.

Osetiti njegove tople usne na svojoj koži nakon onako pomalo užasan dan, bilo je nešto najlepše. Do pre neki dan nije ni bila svesna koliko je zavolela ovog čoveka. Nikada pored nijednog muškarca nije joj bilo ovako lepo, nijedan je nije pazio kao on. Nijedan do sad nije pokušao da dopre do nje kao Dogan. On nije ni bio svestan koliko je savršen, koliko ljubavi ima u njega, koliko nežnosti, koliko dobrote.