Krvava osveta 2.deo ✔

1. Ruže cvetaju samo u pesmama

Mrki je bio zatvoren, tri godine od mog odlaska i svega što je s njim završilo. A tako je brzo prošlo, kad se setim da je život s njim bio dug celu večnost. Odgurala sam crne dane od sebe, odgurala sam Mrkija. Iza hladnih zidova njegove kuće bio je moj celi svet. Svet za koji sam tada znala. Ne znajući za bolje, samo je nada u meni živela, nada za bolje sutra. Ali to se nije desilo. Nije se desilo s njim. Promenila sam iz korena svoje navike, sada sam znala da uživam život.

Svaki momenat sam maksimalno iskoristila. Nisam više sebe krivila za greške, iako sam verovala da živ čovek greši, ja sam grešila zbog njega. Osećaj slobode, miris sreće. Napokon. Iako sam se svakog dana pitala, kad će i ako će svemu tome doći kraj, navikla sam da sve što je lepo kratko traje.

Bože, hvala ti na Igoru. On mi je pokazao svetlost. Nažalost nikada mu nisam pružila ljubav koju je on meni pružao. Volela više nisam. Nisam umela. Život s njim je bio kao iz bajke. Ništa od njega nisam tražila, a sve mi je dao. Toliko muškosti u jednom čoveku, toliko dobrote i osećajnosti. Ali meni i dalje nedovoljno. Nikada ga nisam uspela zavoleti kao što je zaslužio. Igor je bio samo moje bekstvo od Mrkija i greha s Albertom kojeg nikada sebi nisam oprostila.

Rodila sam mu sina. Rodila sam mu Nevena. Ime koje je nevinost. Plod snage. Plod nekog novog života. Rastao je s Kikijem. Igor nikada nije razlikovao Kikija i Nevena. Obojicu je voleo isto. Prihvatio je Kikija, učio ga je lepim stvarima.

Kiki je znao za Mrkija. Znao je da ima pravog oca, da mu Igor to nije. Iako ga je na trenutke mnogo želeo videti, brzo bi uz Igora to zaboravio. Nisam mu kvarila sliku o njemu. Nisam mu ga ni ulepšavala. Govorila sam istinu. Mrki je bio dobar, a i loš otac. Nekada toliko fer, a već drugi put bez osećaja.

Igor me je podigao iz pepela. Za mene je bio uvek tu. Nije me zarobio. Bila sam za njega vezana, a slobodna. Ako shvaćate o čemu govorim. Igor je prosto nešto najvrednije što mi se desilo. Opet kažem, Bože hvala.

Na jedno sunčano jutro kad sam spremala Igoru omiljenu tortu, Kiki se probudio i plačući došao u kuhinju."Mama mama, tata mi je govorio nešto, rekao je da će doći po mene i da će me odvesti daleko." Plakao je, i jecajući pričao.

Zagrlila sam ga. "Sine, samo si sanjao, znaš da te tata voli i da ti ništa loše neće." Tešila sam ga.

"Ali mama, ne moj drugi tata, moj pravi tata je to rekao." 

Tada sam se trgnula. "Sanjao si mili moj, ne plaši se sve je u redu."

U međuvremenu je ustao i Igor. "Ljubavi dobro jutro, vidim ponovo nešto dobro spremaš." Rekao je.

"Igore, Kiki je opet ružno sanjao, znaš već. Mislim da bi ga možda trebali odvesti na neki razgovor nekome doktoru, šta misliš?" Upitala sam Igora, znajući da Kikijevo stanje nije dobro.

U poslednje vreme često je spominjao Mrkija i snove o njemu. Plašio se da će ga odvesti negde i kako mu je u snovima govorio da će ubiti njegovu mamu. Kiki je već niz meseci imao te snove, i plašio se. Igor nije pristao na nikakvo lečenje, mislio je da je to neko trenutno stanje i da će nestati samo od sebe. Tvrdio je da bi ga doktori i ta cela situacija oko toga još više uznemirila. Možda je bio u pravu, odlučili smo pričekati još nekoliko vremena u slučaju da se smiri stanje.

"Lepo si ovo sve spremila, hvala. Divna si, Krasna si." Govorio mi je Igor. 

A ja sam osećala neki strah i paniku. To mi jutro nije bilo baš sjajno, iako u Igoru nisam primetila neke promene.

"Zašto si zabrinuta?"

"Znaš Igore da danas.."

"Znam da danas Mrki najverovatnije izlazi. Ali zašto to tebe brine? Nisi sama, ja sam uz tebe i svi su uz tebe." Tešio me Igor, iako priznajem da mu to baš nije uspevalo. Strah pred tim monstrumom je bio prejak.