Krvava osveta 2.deo ✔

2. "Shvati, ne želim te više"

Ujutro sam izašla iz sobe, Igor je zaspao na fotelji. Videvši da je očito sinoć sedeo i pio razočaran u sve. Otišla sam po decu. Jovan me pitao za Igora, rekla sam mu da spava i da smo kasno došli. Nisam mu želela objašnjavati ništa. Uzela sam decu i otišla kući.

Na putu sam stala u trafici da bi kupila cigarete. Čin koji je trajao svega tri minute. Vratila sam se u auto i krenula napred. Kiki je nešto složio facu.

"Šta je mili, zašto si toliko ozbiljan?"

"Tata mi je rekao da se uskoro vidimo."

Pogledala sam ga zgroženo. "Kiki, opet si nešto sanjao? Da li se ti bojiš tate?"

"Ne mama, tata je dobar."

Vozili smo se dalje. "A tata je još u zatvoru, mama?"

"Nije sine, nije više."

"Dobro.." Potvrdno je priklimao, i do kuće nije više pitao za njega.

Kad smo stigli, videla sam ispred kuće Igora i Baju kako nešto razgovaraju. Prišla sam, a očigledno su promenili temu. Dok sam stajala s njima, nisu razgovarali, kad sam ušla u kuću, primetila sam da su nastavili da pričaju. Uskoro nakon mene, stigli su jedni ljudi, Neki Igorovi prijatelji, videla sam ih i ranije, ali nisam ih upoznavala. Poznavala sam ih na izgled. Nešto su i oni razgovarali, pa su zatim zajedno s Bajom otišli.

Pitala sam Igora, šta se dešava kad je ušao u kuću.

"Ništa nije, ne brini." Samo mi je odgovorio.

Uhvatila sam ga za ruku. "Siguran si ? Ne izgleda mi tako, kakvi su to tajanstveni razgovori?"

"Nikakvi, razgovarali smo o nekom poslu, drugo ništa."

Zajedno smo jeli, Igor je celo vreme šuteći sedeo. Danas je on taj koji je bio čudan. Nisam silila u njega, samo bi pogoršala stvar. Čekala sam da bi mi možda sam rekao, ako nešto nije u redu, međutim - ništa. Popodne je otišao u lokale da proveri stvari. A ja sam odlučila da se malo razbistrim, pa sam s decom izašla u trgovine i u parkove. U putu sam srela drugaricu pa smo zajedno popile kavu.

"Ne znam šta da ti pričam Petra, sama misao na to mi okreće želudac." Govorila sam joj o situaciji.

"Ajde ženo, pa ti si luda. Pored takvog čoveka kao što je Igor, niko mi ne bi bio ravan, hodala bi samo uzdignutom glavom, ponosno i bez imalo straha. Opusti se, onaj krmak je nula."

Ma znali su svi oni da pričaju, a nitko na svojoj koži nije osetio to što sam ja i nitko zaista nije znao tko je Mrki. Ja sam znala, ja sam to predobro znala jer sam na vlastitoj koži osetila. Popile smo kavu i ja sam krenula kući. Stavila sam decu u auto i taman u trenu kad sam krenula da sednem za ruku me uhvatio netko.

"Bože, uplašio si me!" Rekla sam Albertu koji je stajao pored mene.

"Zašto se plašiš? Toliko ružno ti izgledam? I nisi se iznenadila što me vidiš.."

"Jesam, zadnji kojeg bi očekivala, šta hoćeš opet od mene?"

"Promenila si broj, čuo sam. Zato mi se ne javiš evo već duže vreme?"

"Kad ćeš da shvatiš da te ne želim više Alberte, tri godine me već smaraš!?"

"Smaram? Nisam te nekad smarao.."

"Nekad je bilo i ostalo nekad, uostalom da li ti mene pratiš? Pojavljuješ mi se nonstop!"

"Moramo da razgovaramo hitno je, kad možeš doći?"