Krvava osveta 2.deo ✔

4. Iz mraka pojavio se Mrki

Pristao je da idem s njim. Bila sam ja ta jaka, moćna dama, imala sam svoj stav, mogla sam se suprotstaviti tim ljudima, oni su u mojoj okolini celi moj život. Ja nisam obična žena. Ja sam žena kriminala. Naravno da sam želela da budem uz njega, neka oseti da sam njegov oslonac uvek.

Uveče sam s Igorom krenula na neko mesto, gde bilo sitno naseljeno selo. Prolazili smo nekim šumskim putem da me već jeza hvatala o samoj pomisli na to šta će me čekati na kraju. Pa smo stigli do neke kuće u šumi, gorelo je svetlo. Bila je to neka stara kućica, ispred nje parkirana dva auta.

Izašla sam s Igorom, on se s nekim čovekom pozdravio, a druga dvojica su stala pored auta. Shvativši da je to neki čovek, drugi čovek kojem će se predati to nešto i onda će on to proslediti trećem čoveku. Čekali smo još da stignu ostali.

Već sam se unervozila, sve je postajalo nekako čudno, bilo je mračno, tamno. Malo sam i požalila što sam došla. Zapalila sam cigaretu.

Okretala se po onoj silnoj šumi da me ne napadne još neka životinja. Onda smo iza daljine videli crni kombi koji je stizao. Stao je pred nas.

"Pa ajde više, tko je taj čovek što uvek kasni?" Rekla sam već nervozno.

Onda su se otvorila vrata kombija, a on je izašao. "Kasnim li?" Upitao je. Poznat glas, poznat stav, poznate kretnje. Mrki.

Ispred mene se pojavila figura čoveka koji mi je uvek oduzimao dah. Što od lepote, što zbog straha pred njim. Mislim da sam tog trena prestala, da dišem. Ne znam da li od šoka, ili straha.

"Ćao, lepotice." Pozdravio me, i mi pružio ruku. Igor je tu njegovu ruku odma odmakao.

"Šta ti radiš ovde?" Pitao ga Igor.

"Došao sam s partnerima da sklopim posao. Zar nije očigledno Igore?" Uzvratio mu je Mrki.

Čudila sam se njegovom ponašanju. Očekivala sam da će me pojesti, ali on se ponašao kao da se nikad ništa ne bi desilo, kao da smo se rastali sasvim normalno, a ne na onaj način. Malo bahato.

"Do gde smo došli ljudi moji, pa moja žena da mi bude partner, daj nemoj da se zezate." Provocirao je Mrki.

"Ja odustajem, ne želim s tobom da sudelujem što se ovoga tiče, idemo Ameja." Igor me povukao za lakat.

"Čekaj Igore, nismo se dugo videli, mogli smo na neko piće šta kažeš?" Govorio je Mrki i dalje.

Igor ga je ignorirao.

"Čekaj, stani." Rekla sam Igoru.
Šapnula sam mu da čeka, da čujem šta ima da mu kaže.

"Igore lutko ne boj se, dobro ćemo sudelovati. Ovo je samo posao, ne brini." Podsmejavao se Mrki.

"Misliš da se tebe bojim pa ne želim, ja jednostavno ne želim takve partnere."

"A vidi nisi fer, moju ženu mi odvodiš, nisam s njom dugo razgovarao. Lepotice pa kaži nešto, iznenadila si se vidim." Mrki je nastavljao provokatorski.

"Ne želim da razgovaram, Mrki."

"A zašto? Još nisi zaboravila? Pa ja sam sve zaboravio, nisi mi bila suđena, šta da radim, život ide dalje je l' tako?" Govorio je, a ja sam mu u očima videla ono zlo od kojeg sam se poslednji put rastala.

"Idemo Ameja, gubim polako strpljenje." Reće Igor, i odvuče me u auto.

Vozili smo se kući, Igor se znojio od nervoze. "Šta je ovo bilo Igore, može li mi neko objasniti šta on radi ovde u ovome?"