Krvava osveta 2.deo ✔

9. Živi život kako umeš, jer ne znaš do kad ćeš

Drugarica mi je došla na kavu narednog dana. Bila mi je draga osoba. Sve sam joj se poveravala. Znala je mnogo, ali ne i sve. A znala je za te neke afere s Albertom. O njemu smo najčešće pričale.

Ona je uvek želela da ja budem s njim. Govorila je kako smo dobar par. I kako je Albert poseban. Bila je u pravu. Ali ja i on par? Ne verujem. Pobili bi se. previše smo slični da bi dobro funkcionirali.

"Daj, nemoj mi reći da opet razmišljaš o njemu. Ženo božja, pa šta je tebi?! Samo Albert pa Albert. Olabavi malo. Opusti se. Imaš sve uvete da živiš kao kraljica, a ponašaš se kao neka opatica. Uostalom, s Igijem si već tri godine. Nažalost Alby je postao loša opcija. Stvarno na žalost." Odglumila je zevanje. "Prilično dosadno, zar ne? Nemoj biti luda. Zamisli samo koje mogućnosti imaš kao žena, sad kad ti je dragi daleko. Pobogu, zašto ja nisam na tvom mestu. Gde bi mi bio kraj.." Namignula mi je svojim obilno našminkanim očima opazivši moju zamišljenost.

Premda joj to nisam mogla reći u lice, ovakav način razgovora mi se nikako nije sviđao. Istini za volju, nas dve smo oduvek bile sušta suprotnost. Njoj je muž, ili momak bio samo krinka, iza leđa bi svakom od njih uvek nešto loše radila.

Pa dobro, meni barem s Igorom nešto takvo nije falilo, ali ako intimu damo na stranu, osetila se ta neka hladnoća, a ja žena željna dodira i ljubavi.

Ovaj put sam ja ta koja se hladila. Šteta. Bilo mi je čak žao. Igor je predivan. Igor je za poželeti. Pružio mi je život, kakav sam uvek želela, a ja mu vračala ovako. Lagala i Bog zna šta sve. Normalno da ga je to bolelo. Ali s njim je drugačije. Njega se nisam bojala.

A možda bi trebala? Tko zna.

Pričale smo o nekim dosadnim stvarima. Ja sam joj tako govorila o jučerašnjem dešavanju, na šta se smejala. Došla je kod mene ustvari da bi pitala da li ćemo praviti rođendan Nevenu.

Naravno. Rekla sam da smo ove godine zakasnili s pripremama. Ali da će biti u užem krugu zbog sigurnosti, ipak pozvanica je bilo više nego što treba. Neka dođu koji moraju. A doći će mi i kćer. Ide u školu i tako biva u stanu kojeg joj je još tada kupio Mrki. Iako sam nekoliko puta pokušavala da mu vratim dug za taj stan, nikad nije želeo, rekavši da je to i njegova kćer.

Već tada, navezali su se jedno na drugo. Dolazila je kad je mogla, viđale smo se često. Ipak nije bila mala više, mogla je da odluči kada će doći. Bile smo mnogo povezane, ali sam je ipak držala podalje od svega ovoga. Nisam želela da se upozna i živi ovim svetom, iako je i ponekad izrazila želju da želi biti kao ja. Ja toga nisam želela. Neka nju zaobiđe to što je snašlo mene. Dolazila je i zbog braće, volela je vreme provoditi s njima.

Znači rođendan za Nevena, želeli smo uraditi nešto skromnije, ali Igor je insistirano. Iako sam ja bila više za neki roštilj i lagano društvo, on je planirao da to bude nešto bolje. Na kraju je planirao pevače i neku dobru zabavu. Opušteno. Pristala sam. Iako sam sita bila tih zabava na kojim sam strahovala uvek šta se može desiti, jer jedan trenutak nepažnje može napraviti kaos.

Igor nam nije želeo smetati, pa je i on otišao u grad dok je kod mene bila prijateljica. No, ubrzo nakon što je ona otišla, Igor se vratio.

Vreme je bilo lepo, pa smo sedeli vani i razgovarali, a Neven i Kiki su se igrali.

"Želiš li nešto da mi kažeš?" Pitao je gledajući me pravo u oči.

"Nemam, osim što moramo da se dogovorimo hoćeš li praviti Nevenu rođendan sad zbog situacije ili ne?"

"Mislim na juče.. Nemaš? Dobro, drago mi je. Što se tiče rođendana, naravno da hoću. Tko me može sprečiti da pravim rođendan vlastitom sinu?!"

"Dobro.. A jesi li sredio s lokalima problem?" Pitala sam, zaboravila da on ne zna da mi je Namik rekao sve vezano za to.

"Otkud ti znaš? Mora da ti je Miko rekao. Da, jesam, sredio sam. Onaj ako mi opet bude pravio sranja, neće biti dobro. A ustvari, da li tebi šta piše Mrki?"

"Ne.. Par dana ne, što je čudno. Da nije ovo tišina pred buru. Šta misliš?"

"Ne verujem, a tko zna. Ne brini se, nitko ti ne može priči. Njega će kad tad opet zatvoriti samo trebaju dokazi."

"A poruke?"

"Poruke su ništa, to je novčana kazna i kraj. Nadam se samo da ne treba da se desi žestoko sranje, da njega zatvore, tad je kasno. A u poslu taj ne greši, tu mu ne možeš napraviti caku." Kad je to govorio, na pamet mi je pala ideja.

Mrki bi mogao pogrešiti i u poslu. Ali bi trebao uljeza. Setila sam se Alberta. Ali bila sam previše ponosna da ga zovem nakon onog juče. Ipak, na kraju je prevagnulo, zvala sam ga da bi s njim razgovarala o svojoj ideji.

Po telefonu nisam želela da pričam o tome, zato sam ga zvala da se nađemo na »starom« mestu da bi s njim razgovarala.

"Alberte, koja je tvoja uloga kod Mrkija?"

Gledao me debelo. "Ne kapiram. Šta koja je moja uloga?"

"Pa eto koja je, tačnije zanima me da li si kad s Mrkijem razgovarao na temu od nekih poslova koje sada radi od kada je izašao?"

"Pa onako, je l' to Igora zanima?"

"Ne, to mene zanima. Ne znam koju predstavu glumiš, jesi li njegov, ili Igorov čovek? To mi nije jasno pogotovo nakon dana kada si me sam upleo u zločin, to jeste zvao si me rekavši o čemu se radi. Zatim sam upala u njegovu zamku."

"Bio sam primoran, tako sam mu dokazao da me više ne zanimaš, mada znam da je varka sve što govori, jer nije mi oprostio, nije ni zaboravio. Ima drugog čoveka, nikad ja ne mogu da budem više njegova desna ruka. On tako hoće da i mene dobije u šaku, a ne znam na koji način."

"Znači ne poverava ti se, netko bi trebao da nađe dokaze o njemu, da bude uhvaćen u nekom poslu, želim ga se rešiti tako."

On se nasmejao. "Zaista misliš, da ti to kod njega može uspeti, šta znaš da li on ima dokaze protiv tebe? Hoćeš da središ njega na kraju sredi i on tebe. Ne razmišljaj o tome, to što tebi preostaje je da se nadaš da ne uradi ništa, a šanse su male, tako da rekao sam ti već jednom živi dok živiš ne znaš do kad ćeš." Rekao mi je bukvalno u lice.