Krvava osveta 2.deo ✔

10. Moj greh se krio na usb-u

Svi su se mu divili kako je sladak, lep, kako liči na tatu. Zaista su došli samo naši prijatelji, a kasnije su stigli i neki poznanici. Sve je išlo svojim tokom dok mi usred večeri nije prišao neki lik koji me je povukao za rame.

"Ameja, je l' tako?" Okrenula sam se i rekla mu da jeste.

"Imam za tebe nešto." Rekao je i u ruku mi dao usb. Uzela sam ga, i zatim je nestao.

Nisam znala tko je on i šta je na usb-u. Stavila sam ga u džep i pokušavala ostati sabrana, iako me sam čin i događaj uzdrmao.

Sa društvom sam stajala i veselila se. S vana. Iznutra sam vrebala odakle će se tko pojaviti. Igor je bio poprilično opušten do momenta kada je Albert stigao. Doneo je neki veliki poklon i predao ga Igoru. Prišao je do mene i pozdravio me. Stao je pored i zapričao se.

"Zašto si stao ovde sa mnom, idi razgovaraj s ljudima." Rekla sam mu u nadi da će se pomaknuti od mog stola.

"Je l' to određeno gde mora tko biti, ili je ovo prosta zabava i prosta odluka tko će gde i s kim će biti?"

"Ne mislim zbog toga, Igora pratim celo vreme, gleda te, nije mi potrebna scena na rođendanu vlastitog sina, ok?"

"A jesi brate pičkica, po čemu se on razlikuje od Mrkija kad ne smeš slobodno da razgovaraš s kim hoćeš, ne seri .." Odmahnuo je rukom i otišao od stola.

Besno sam progutala pljunku koja je baš bila namenjena njemu. Kreten. Mora da bude u centru pažnje kao i obično. A gde god bi se pojavio morao je da uradi neko sranje, ako ništa barem da pokuša. Igor ga je pomno pratio, gledala sam ga. Okretao se za njim, zatim se razgovorio s nekim prijateljima.

Posle nekog vremena, svi su se opustili, veselje je tek tada dobilo neki značaj. Ušla sam u kuću, jer se slavlje dešavalo ispred. Držeći usb, drhtavim rukama odlučila sam da pogledam koji sadržaj snosi. Uzela sam laptop i pogledala.

Usledio je šok. Nikad ne bi očekivala da će na njemu biti nešto što sam izbrisala iz svoje pameti, i na kraju s tim živela ne sečajući se više. Barem tako je bilo do momenta kad sam pogledala usb. Na njemu se nalazio snimak iz automobila koji je snimio taj kobni dan. Dan kada sam pre nekoliko godina, kada sam bila u lošem stanju pa sam nehotice u trenutku nepažnje, s autom udarila momka koji je podlegao tada.

Mrki i ekipa su tada sredili sve oko toga, i nastala je tišina. Do danas, kada sam shvatila da to zna netko. Netko mi s tim želi reći nešto. Netko ima dokaze.

"Šta radiš to?" Pitao je Albert koji se stvorio iza mojih leđa. Poklopila sam laptop.

"Ništa!" Rekla sam mu, i pokušala da se priberem.

"Šta si to gledala, nešto se desilo, Sva si bleda, pogledaj se."

"Nije ništa, nebitno." Rekla sam mu, izbjegavajući odgovor.

"Ne laži Ameja, poznajem te. Šta se desilo, reci mi." Insistirao je da mu kažem. Pokušala sam da izbegnem i tražila izgovor. Zadržavao me. Malo je falilo da prekipim. U naguravanju mi je ispao usb iz ruke. Albert ga je pokupio.

"Vrati mi!"

"Ne, dok ne kažeš šta se nalazi na njemu."

"Vrati mi, kažem ti, ne nerviraj me."

"Šta te uzrujalo? Zašto ne želiš da mi kažeš, ne veruješ mi?"

"NE! Ne verujem više nikome, Alberte." Rekla sam mu, i u momentu kada sam pokušala da mu otmem usb, ušao je Igor.

"Šta se dešava ovde?" Upitao je Igor s vrata.

Albert je usb stavio u džep. "Ništa, razgovarali smo."

"O čemu ovde sami, Ameja?" Pitao me ponovo, ne obraćajući se Albertu.

"Ja sam kriv, nešto sam želeo da pričam s njom, pa sam došao kada je ušla u kući da bi joj nešto saopćio." Rekao mu je Albert.

"Nisam tebe pitao, Ameja odgovori mi."

"Kao što je rekao Albert, samo je došao kad sam ja ušla u kuću."

"Često Alberte imaš o nečemu da razgovaraš s njom, da ne misliš možda da je to malo mnogo, pa se pitam da li imaš neki problem?"

"Tko? Ja? Ja nemam. Hvala na brizi." Uzvratio mu je Albert.

Igor se zaletio u njega. "A ma pun mu te kurac, jebaću ti majku za ovo!" Izderao se, udario ga.

Počeli su se udarati, ja sam ih pokušala razdvojiti. "A ma dosta je više, Igore vani su ljudi!" Rekla sam mu kad se napokon odmakao od njega.

"Popišam se na ljude, makni mi se!" Rekao mi je, i ponovo krenuo na njega.

Onda je ušao Namik, i razdvojio jih. "Ajde ljudi šta vam je, danas ste našli da se zajebavate, sutra nastavite, jebem ga ja, vani svirka, vi se ovde koljete, pa ima li smisla." Napao ih je Namik.

Igor je zalupio vratima, i izašao. Albert je psovao, i izašao za njim. Otišao je u auto i krenuo. U čitavoj zbrci sam shvatila da je odneo moj usb. Zvala sam ga nekoliko puta na telefon, nije se javio.

Šta ću sad? Primetiši da ljudi već odlaze, ispračala sam ih naredni sat vremena. Albert mi u to vreme nije vratio poziv. Kad su otišli svi, zvala sam ponovo. Nije se javio. Igoru sam rekla da moram hitno izaći. Ne objašnjavajući mu ništa, sela sam u auto i krenula.

Napisala sam Albertu poruku u kojoj je pisalo da sam izašla i krenula do njega, da mi napiše gde je. Tek nakon nekih 20 minuta, nazvao me je. Rekao je gde se nalazi. Otišla sam tamo. Brzo sam vozila da bi stigla pre nego pogleda usb, ali u trenutku kad sam došla, shvatila sam da je kasno.

Usijanih očiju i vidno zabrinut, vratio mi je usb. "Nisi trebala kriti od mene, zašto mi ne govoriš takve stvari? Pomogao bi ti."

"Ne treba mi tvoja pomoć."

"Ali to je otvorena pretnja Ameja, netko se opasno igra s tobom, a da to nije Mrki."

"Znam da nije Mrki, jer to nije njegov fazon, a tko je onda?"

"To i mene zanima."

Zatim sam se setila događaja.. Ja i Zekić smo sedeli na kavi, kad mi je Zeko pokazao snimak tog istog događaja koji se tada nalazio na Albertovom telefonu. Obećala sam da ću šuteti do momenta kad ne budem osećala da trebam da kažem, da znam za to.

Međutim Albert nikada nije govorio o tome, zato mi se nikako nije poklapalo. U svoj toj neverici, na tren sam pomislila da je Albert kriv, i da je on taj koji se poigrava sa mnom. Ali prosto nemoguće mi je to bilo, zbog toga mi je sva ta nastala situacija bila još nejasnija.

Tko i zašto mi je to dao? Šta hoće od mene i šta hoće da postigne? Nema odgovora. Primetila sam da je i Albert razbijao glavu s tim. Ali nismo mogli shvatiti, tko bi to mogao da bude. Pitao me je o liku koji mi je to dao, kako je izgledao. Obično pamtim lica veoma dobro, ali taj lik se pojavio kao sena i da ga ponovo sada vidim ne bi znala da je to ta osoba.

Vratio mi je usb i dalje zabrinuto gledao u pod.

"Nema smisla, netko se igra, neću ovo shvatiti ozbiljno." Govorila sam.

"Ima veze, netko još zna sve o toj noći, i ne bi bilo dobro da snimak procuri u javnost. Još s ovim što je vezano za Mrkija, onda ti je to jasan kraj. Moraću saznati tko stoji iza ovoga, do tada, ne brini se. I Igoru ne govori ništa."

"Tačno Igor.. Boli te, jesi dobro?"

"Jesam, znao sam da će se iznervirati, ali nisam želeo da nastavim svađu na dan koji je bitan za tebe i tvog sina."

Uzela sam usb i rekla mu da se vračam kući, jer sam otišla tek tako. "Ne brini se, ok? Ne želim da si tužna." Rekao mi je milujući lice kad sam krenula kući.