Krvava osveta 2.deo ✔

12. Imala sam šansu, ali nisam pristala na razvod

Tačno se sećam. Bio je utorak.

Albert je iskoristio priliku i došao, kada je video da se Igor odvezao negde. Inače Igor je otišao na more da sredi nešto oko svojih plovila.

"Šta radiš ovde?" Pitala sam ga na vratima.

"Kakav doček! Nisi me želela videti par dana, a sad me tako dočekaš."

"Dete mi je bilo nestalo, proživljavala sam kaos, misliš li da sam uopće pomislila na tebe, a uostalom gde si i bio kad se sve to dešavalo? Krio si se kao zmija noge, sada kad je sve prošlo, došao si."

"Ajde ne pričaj gluposti, nisi mi dozvolila da se mešam, to jest Mrki je sve preuzeo, i nije bilo šanse da nešto uradi bilo tko. Čak ni Igor nije smeo."

"Nebitno je ajde, zašto si sada došao?"

"Došao da te vidim, i da vidim kako je Kiki."

"Dobro smo i ja i on. Sada znaš gde su vrata, pa molim te izađi."

"Zašto si takva sad prema meni?"

"Alberte, još uvek nisam došla sebi od svega što se desilo u nekoliko dana. Nisam spremna na te tvoje neke avanture, i scene koje se odnose samo na tebe i to što je za tebe dobro. Drugi put. Doviđenja." Krenula sam da ga ispračam.

"Zapravo me zanimalo, šta znaći ta tvoja blizkost s Mrkijem. Nije mi jasno šta se desilo, pa ste toliko povezani?"

"Mi ćemo uvek biti povezani. Veže nas Kiki, a naš odnos kao i moj odnos s bilo kim, se tebe te tiče."

"Znam da te drži ljubomora još od onog dana, ali muško sam, dok čekam na tebe moram nekad pažnju usmeriti i na druge." Rekao je kroz smeh.

"Slobodno je usmeravaj na druge, jer mene ćeš još čekati." Rekla sam mu nakon čega se začuo glas.

"Kakve otvorene pretnje, kakvi razgovori, gde sam ranije bio da sve to čujem?" Rekao je Mrki koji je ušao na vrata, jer su ostala otvorena.

Albert je prebledeo.

"Jeste i ranije ovako razgovarali dok sam ja radio, ili tada nije bilo vremena za razgovore nego više za dela, šta kažeš ženo?" Obratio mi se Mrki.

"Albert je došao da pita za Kikija, upravo je na odlasku." Odgovorim mu s knedlom u grlu.

"Znam, čuo sam vaš razgovor, lepo što ga zanima. A malo je došao i zbog tebe, neka prizna." Govorio je Mrki podmuklo, smejajuči se.

"Tačno je. Zanimali su me obadvoje. Video sam i čuo, sad idem."

"Gde žuriš? Hoćeš nas počastiti, Ameja? Dugo nismo ovako zajedno popili nešto, i razgovarali." Rekao je Mrki, i seo.

Albert je bled kao zid gledao u njega, pa u mene. Klimala sam mu glavom da ode, a on je shvatio da mu govorim da sedne. Pa je seo pored Mrkija.

Iznela sam piće, a ni sama ne znam kako, jer noge koje su me vodile kao da nisu bile moje.

"Alberte, jesi sredio posao za koji sam ti rekao?" Pitao ga Mrki.

"Jesam."

"Vidiš Ameja, sve kao nekad, samo sto sada sedimo u Igorovoj kući, ti si njegova devojka, Albert ti nije ljubavnik ni moja desna ruka, a ja sam sam. Kakva je to crna sudbina.." Komentirao je Mrki.

Ja sam gutala pljunku, a usta su mi se sušila. "Vidim, baš ironično."

"Ironičnije je to, što ti još uvek nosiš moje prezime, šta ćemo s tim?"