Krvava osveta 2.deo ✔

18. "Biti vaš zaštitar je jako teško"

Mrki se često se zadržavao u jednom od Igorovih klubova. Tamo je najčešće vodio pregovore. Jedne večeri sam s njim otišla. Došao je neki čovek s kojim je trebalo da se Mrki dogovara. Naime trebalo je da zajedno krenu u neki posao i da novac dele pola - pola.

"Moje poštovanje, gospođo!" Rekao je pružeći mi ruku.

Uzvratila sam pozdrav. Bio je onako, meni pomalo nesimpatičan. Osoran, nemilosrdan. No, bez okolišanja je predstavio svoj plan, i dao do znanja svoja očekivanja. On je već podelio poslove i zaključio priču.

"Dogovoreno?"

Mrki se nasmejao. "Ja bi se složio s svime, jedino me to oko konačne cifre malo brine."

"Što dama misli?" Obratio mi se.

"Dama misli isto kao i gospodin. U tom slučaju 60:40 da delimo, mi više rizikujemo." Objasnila sam mu.

Malo se premišljao, i nije želeo izgubiti saradnje."Dobro, kad budete spremni, javite."

"Odma." Rekao mu je Mrki.

"A drago mi je što i vi ne volite čekanja kao ja. Evo dogovoreno." Rekao je, i pružio ruku. Kakav tip. Nimalo mi se nije sviđao.

Ja sam krenula kući, a Mrki je morao još negde. Delano je s nekim razgovarao po telefonu. Pokušala sam da shvatim, ali nisam razumela.

"S kim si razgovarao?" Pitala sam ga, dok se penjao uz stepenice kuće.

"Nešto lično, gospođo. Ništa posebno."

Pogledala sam ga ispod oka. "Sutra ujutro idemo u Italiju. Idem do poznanice na par dana. Budi spreman."

"Kako kažete."

Ne znam, ali Delano me toliko nervirao da nisam nekad mogla ni da ga gledam.

Drugi dan smo otputovali. Srela sam se s prijateljicom koja se nedavno odselila tamo. Naravno da je to bila kamuflaža. Iako sam dane provodila s njom, noću sam upoznavala ljude kojima sam po preporuci Baje trebala predati punktove. Iako sam želela poći s Namikom, Mrki je insistirao da Delano ide.

Znate ono kad vas netko nenormalno nervira, a onda ga morate još gledati 24 sata. Ok, lepo je, vozaš se kao lord, ali onda stoji pored tebe kao kip i sve nadgleda. Iako je on bio tu kao zaštitar, više sam nekad imala osećaj da je tu da me kontrolira.

Spavala sam u hotelu. Delano je svu noć čuvao ispred vrata. Uveče kad sam stigla u sobu u hotel, otišla sam da se kupam. Upalila sam muziku, legla u kadu napunjenu vodom.

Dok sam se opuštala začula sam korake.

Čula sam da netko hoda po sobi. Ogrnula sam se, i uzela pištolj. Lagano sam otvorila vrata, polako sam koračala prema sobi. Ugledala sam mušku senu i iza vrata hodnika uperila pištolj u njega. Okrenuo se naglo.

"Šta ti radiš ovde?" Povikala sam.

Delano je prebledeo. "Gospođo, mislio sam da spavate, bio sam žedan, da nisam pio umro bi od žeđi."

Spustila sam pištolj. "Ti bi hteo da izgubiš glavu zbog čaše vode!? Uostalom, tvoje mesto je vani, nazvao bi me donela bi ti."

"Ali mislio sam da spavate."

"Ti nisi tu da misliš, Delano! Upravo si prekršio jedno od pravila. Gazda ne voli kad se krše pravila, naročito kada sam ja u pitanju."

Iako mi je bilo drago, svaka njegova greška značila je njegov sve brži odlazak. Nikako ga nisam mogla podneti. Zinuo je u mene kao tele. Svako toliko vremena bi onda sakrio pogled. Moj ogrtač je spao preko mojih ramena, a on kao uplašeno dete okretao se da nešto ne bi video.