Krvava osveta 2.deo ✔

20. Tajanstvena pisma su stizala svakodnevno

"Ovo je došlo za vas, Ameja." Rekao je Delano, i predao mi kovertu.

"Šta je to?"

"Ne znam, bilo je s poštom. Piše da je za vas."

"Dobro, možeš izaći."

Gledam u kovertu. Šta bi moglo biti? Pa otvorim. Beli papir. Unutra je pisalo:
"Ti znaš. Samo ti. Boli jako! Ali pogrešila si. Nisi verovala! Nisi slušala sebe.."

Na tren ostanem bez daha. Šta bi to trebalo značiti? Tko je ovo poslao? Odlučila sam prešuteti. Sve vreme mi se po glavi vrtelo pitanje, od koga je pismo i šta želi od mene? Delano je primetio moju zamišljenost.

"Sve u redu? Izgledate mi bledo."

"Sve je u redu, neka te ne zanima previše." Rekla sam, i uzela torbu kako bi izašla.

Uhvatio me za ruku."Gde ćeš?"

"To se tebe ne tiče!"

"Tiče me se naravno, moj posao je da te zaštitim!"

"Nisi u stanju zaštititi mrava, a tek mene, ostavi me nisi mi potreban. Vratit ću se brzo, pobrini se za Kikija." Rekla sam i izjurila, primetivši na njemu da se nije složio sa mnom, ali je prešuteo.

"Nisi slušala sebe." Rečenice su koje su me naterale da nekoliko dana razmišljam o tome gde i kada sam pogrešila. Tko je želeo da na takav način kontaktira sa mnom?

Razbijala sam glavu pitanjima. Sedim tako na jezeru, gde glavu treznim raznim pitanjima i odgovorima. Tu volim da razmišljam. Tu sam donela razne odluke. Tu sam odlučivala i trenutno.

Iza leđa mi se pridružio Mrki. Sedeo je tako pored, doneo nam je vino. Razgovarali smo. Noć je bila duga.

"Nešto nije u redu?" Pitao me.

"Sve je u redu, došla sam da se opustim, da malo odmorim." Tvrdila sam mu. Ne znam koliko mi je verovao.

Zagrlio me je."Prošli smo previše toga, Ameja.."

"Previše da. Ali još uvek nije dosta, je l' tako?"

"Nikad nije dosta, sumnjam da će ikad biti."

"Sećaš se one noći kada smo ovde razgovarali, posle onog dana.." Pitala sam.

"Da, sećam se."

"Danas je tačno 400 dana od tada.." Kažem ja njemu.

"Ti bukvalno brojiš dane?"

"Da, Mrki, ja brojim dane od noći, koja mi je promenila život. Koja me učinila monstrumom. Hladnokrvnom ženom."

"Pšt.. Mislit će netko da od dame nije ostalo ništa."

"I nije.. U meni živi zver. Mislim da ću zbog svojih greški plaćati ceo život. Karma je ružna stvar."

Uhvatio me za glavu, okrenuo prema sebi."Sve se vrati, sve se plati. Zapamti to. Život sve to vrati sam!" Tvrdio je Mrki.

Tako je i bilo.

Noć je bila duga. Noći nije bilo kraja. Ruke su mu nežno klizile po meni. Govorio mi je tako slatko, ljubio me je da sam to pamtila zauvek. Tako polako, tako lepo. Bilo je čarobno. Ne mogu da opišem svoje osećaje u tom trenutku kada je jedino on mogao da spoji mržnju i strast, ljubav i hladnoću. Razumeće samo netko, tko je to i osetio.

Ne postoji juče, sutra, vreme stoji u tom trenutku i za nas. Hemija među nama je jačala. Nema vremena za ništa, samo užitak i on. Volela sam taj inat koji je budio u meni, ali i te reči koje su mi iznova uvek govorile tko sam i kome pripadam. A pripadala sam njemu. Tada, i zauvek.