Krvava osveta 2.deo ✔

23. "Znaš gde ćeš ležati ako se ovo sazna"

Tu sam u Milanu. Divan grad. Lepa atmosfera. S Abazom sam sedela u gradu, na kavi. Daleko od prljavog zraka u svom gradu, gde sam se nekada doslovno i gušila na momente. Toliko opuštena i okružena nepoznatim ljudima. Ljudima koji prođu pored tebe ne gledajući te, jer znaju sve o tebi i smatraju te nekim zlom. Lepo je. 

"Abaze.. Kada bi morao da biraš između mene i Mrkija, koga bi izabrao?" Pitala sam ga, a on se iznenadio mojim pitanjem. 

"Uf.. I ja sam se pitao o tome, ipak tebe, iako sam molio uvek da ne dođem u tu situaciju, zato mi je i drago što ste ponovo zajedno i nemam tog problema."

"Da.. No, nikad se ne zna šta život nosi, je l' tako?"

"U ovom svetu posebno se ne zna, danas jesi sutra nisi, a zašto pitaš?"

"Onako, razmišljala sam skoro o tome, ako nekad budeš birao,.. To je više ono da znam da li ti mogu verovati."

"Pa Ameja kakve gluposti, ako misliš da mi ne možeš verovati, onda ne znam kome možeš."

"Neću da odugovlačim Abaze. Bit ću direktna."

"Pucaj sestro, šta je u pitanju?" Rekao je, složeći ozbiljnu facu. 

"Večeras ću ti nešto pokazati, posle toga ćeš imati samo dve mogučnosti. Da me ostaviš u životu, ili da mi okreneš leđa i tako me doslovno ubiješ."

Gledao me svojim smeđim prodornim očima u začuđenju. "O čemu pričaš Ameja, da li si u nekoj opasnosti?"

"Ne postavljaj pitanja, sad uživaj u kavi, ok?" Rekla sam mu kroz prikriveni osmeh. 

"Teško ću uživati, ali pokušat ću." A znam koliko je mrzeo ostajati u neznanju. Bar to mu je bila jedna meni jako poznatih mana. 

Veče se približavalo. Abaz je nestrpljivo čekao da sazna, iako sam se na smrt plašila reakcije, ipak sam pokušala ostati sabrana.

Stari hotel, propadao je. Izvan centra grada, izvan dohvata ljudima koji ne znaju za tu lokaciju, mesto je susreta. Delano je Albertu saopćio stvar, i on je već bio spreman. Stigla sam s Abazom i Delanom. 

"Šta radimo ovde? Podseća me mesto smrti, ubit ćeš me?" Rekao je toliko ozbiljno da je meni ispalo smešno. 

"Moraš da znaš, da sam saznala pre nekoliko dana. Bila sam sva iz sebe, ali sam na kraju saslušala i shvatila istinu. I ti si danas ovde, samo zbog istine i ničeg drugog osim istine. Teško mi je da bilo šta pričam o tome, najlakše je da vidiš.."

"Šta da vidim?"

"Svog buraza." Čuo se glas u pozadini. Rekao je Albert koji je upravo stigao.

Abaz se okrenuo poznajući mu glas, i stao kao ukovan. Bez reči je gledao u njega, bez ikakve reakcije, bio je potpuno šokiran. 

"Šta je ovo ljudi, je l' vi mene zajebavate, Ameja?" Okrenuo se prema meni, pa se okrenuo prema Albertu. 

Albert je prišao do njega."Šta je pičko, usrao si se jel?"

Abaz i dalje šokiran, nije pričao i onda kao da mu je kliknulo u glavi, raširio je ruke i pozdravio ga."Koliko ti čoveče života imaš? Kao mačka da nije? Tko će mi objasniti ovo Ameja?" Obratio mi se.

E, tek sada je trebalo da se iznenadi, kada sazna celu crnu istinu. Albert mu je rekao čak i detaljnije nego meni, celu priču. Abaz, zapanjen činjenicom se pretvorio u uho. Do krajnje tačke se zbunio, ostala su mu usta otvorena.

"Znači ja ovo ne mogu da verujem, prosto nemam reči. Da je Mrki toliko daleko otišao.. Na kraj pameti mi nije palo da bi odigrao tako nešto, a još manje, da ćeš ti Alberte udariti kontru. Koliko moraš biti lud da žrtvuješ brata.. To tek sad vidim, ti si lud čoveče. A to Mrki.. Jebeno je, sad s moje strane je jedino to dobro što imamo ajde asa u rukavu, a to si ti Alby." Rekao je Abaz.